Програм 63. Републичког зимског семинара

Употреба различитих писама за један исти језик добила је у стручној литератури назив диграфија. У средишту наше пажње налази се управо онај тип напоредне употребе различитих писама у конкурентној примени какав постоји у српској средини. Циљ овога предавања јесте опис различитих врста диграфије, како би се боље сагледале прилике у српској писмености и разјаснио типолошки статус њене диграфије.

У предавању се расправља о принципима и критеријумима за обликовање Канона српске књижевности. Посебно се проблематизује постојање канона у појмовној области Народне књижевности. Када је реч о настави, акценат је на изменама у програмским садржајима српске књижевности у предлогу новог Програма настава и учења за предмет Српски језик и књижевност Завода за унапређивање образовања и васпитања. Поред збирке Тражим помиловање Десанке Ма­кси­мо­вић, не мање индикативни били су други аутори и дела. Отуда предавање тежи да преиспита неке аспекте претпостављеног Канона српске књижевности бавећи се принципима и критеријумима; вредностима и континуитетима; проблемима и оспоравањима.

У предавању ће бити урађен осврт на нашу правописну прошлост, односно на прихватање заједничког правописа (Вуковог и вуковског), на простору будућих „истојезичних” република, данас самосталних држава (Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора). Потом ће бити речи о настави правописа у двадесетом веку, од 1918. до 1991. година (две заједничке државе), са освртом на наставне програме и правописне приручнике. Посебно ће бити речи о правопису у настави у најновијим (постојећим) условима, са освртом на наставни програм, уџбенике и приручнике у настави правописа и актуелно стање српског правописа на почетку треће деценије овог века.

Књижевни и укупни развој јесте процес којем доприносе многи, али му истакнути појединци дају смер и оличавају тај развој. Делује саморазумљиво је шта у основи значи „Доситејево доба“ или „Вукова епоха“, али да ли је претерано рећи за прве деценије двадесетог века да су епоха Јована Дучића? Одговор може бити условно позитиван, не само када је Дучићев књижевни статус у питању, него и као оваплоћење општијих културних тежњи више генерација српске грађанске елите. У предавању настојимо да најпре укажемо на Дучићев удео у културној акцији нарочито подстицаној и пажљиво вођеној од почетка пројекта „Српски књижевни гласник“, који је одавно означен као најутицајнији медиј у националној култури пре Првог светског рата. Уједно разматрамо путању Дучићевог индивидуалног развоја, који је симптоматичан за културу што настоји да превлада историјске прекиде и заостатке. У стваралачком профилу Јована Дучића, његовим менама током више деценија, уочавамо изазове који су пратили његове савременике и наше претходнике у долажењу до модерног уобличења српског књижевног израза и културне самосвести.

У предавању ће се одредити и прокоментарисати информације о развоју ћирилице код Срба од њеног прихватања до Вукове реформе које би ученици морали усвојити у основној и средњој школи, од настанка српске ћирилице, преко њених измена кроз историју, коегзистенције црквене и грађанске ћирилице, до коначне кодификације модерне грађанске ћирилице 1818. године. Даће се и методичка упутства како предавати овакве лекције, којим илустрацијама обогатити наставу и на коју литературу упутити посебно заинтересоване ученике (у лингвистичким секцијама, при писању матурских радова и сл.). Посебна пажња биће посвећена питању како избећи нејасноће и нетачности које нису ретке у постојећој литератури (понекад чак и уџбеничкој), на пример дилеме око резултата Мркаљеве реформе ћирилице (број графема и њихов изглед), око порекла графеме и извора из којих је ушла у Вукову азбуку итд.

У овом излагању биће размотрени наставни проблеми који су се посебно истакли током претходне две календарске године (проблем планирања, одсуство континуитета у учењу, проблем оцењивања, недостаци комбиноване наставе, дуплирање наставничких задужења, индивидуални рад без надзора, немогућност диференцирања наставних поступања у складу са различитим потребама ђака, ревидирање наставног градива, немогућност одвијања ваннаставних активности…), али и поједине добре стране организовања наставе у новим околностима (учење на даљину, коришћење „алата”, радионичарски рад, употреба електронских уџбеника, коришћење електронских библиотека итд.). Посебно ће се образложити шта представља минимум наставних садржаја (из предмета Српски језик и књижевност у старијим разредима основне школе и у средњој школи и гимназији) од којих се не сме одступити ни онда када је време за реализацију тих садржаја значајно скраћено.

Истраживања свих словенских језика указују на чињеницу да је живот у савременом свету довео до тога да се језик јавне комуникације банализује и да се већина функционалних стилова своди на разговорни. Најважнију улогу у овом процесу имају медији, а најугроженија је лексика. На предавању ће бити представљене изабране нове речи преузете из српских медија, а затим ће се анализирати тенденције у њиховој творби, употреби и улози. Шири циљ излагања јесте указивање на важност усмеравања наставе српског језика ка актуелним, стварним проблемима који се јављају у нашем језику, као и на значај наставних јединица у којима се на концизан начин повезују најважнија питања више језичких области (у овом случају језичке културе, творбе речи и лексикологије). На тај начин, у сложеним условима у којима се данас одвија настава српског језика, функционално се користе школски часови и постиже вишеструка добит.

Српска књижевност 20. века постала је непрегледна. То се посебно може рећи за савремену књижевност, у којој број новонаписаних романа, књига приповедака, песама, есеја и драма непрестано расте. Како би било могуће доносити вредносне судове и оптимално описивати карактеристике српске књижевности модерних времена, потребно је посебну пажњу обратити на антологичарску праксу у књижевнокритичкој и академској мисли. Другим речима, антологије које изабирају највреднија остварења и уједно дају поетички пресек целокупне српске књижевности или појединих стилских периода представљају поуздан модел њеног разумевања. У предавању се подједнака пажња обраћа на најзначајније интегралне антологије српске поезије и прозе 19. и 20. века, а коментаришу се и оне парцијалног типа. Скреће се пажња и на чињеницу да се упоређивањем најзначајнијих антологија врши непрестани процес превредновања књижевних дела и књижевни канон посредно чини стабилнијим.

Поремећаји из спектра аутизма припадају групи неуроразвојних поремећаја чији се први знаци појављују у детињству и које карактеришу дефицити у социјално-комуникационој сфери, као и присуство стереотипног понашања (подаци из европских студија показују да се ПСА појављују у 1-2% популације). Наставници све чешће имају прилику да подучавају ученике са ПСА, а самим тим и да се суочавају са многим изазовима. Ученици са ПСА, поред тешкоћа у социо-комуникационој сфери, могу имати изражене потешкоће у пажњи, радној меморији, планирању, резоновању, секвенционисању и флексибилном размишљању. Пошто ПСА представљају комплексне поремећаје, не постоји јединствен приступ у задовољавању образовних потреба свих ученика са аутизмом. Стратегије подучавања треба да буду у складу са индивидуалним потребама ученика, његовим снагама и преферeнцијама, као и расположивим ресурсима образовног окружења. Циљ овог предавања је приказ основних стратегија структурираног и бихевиоралног подучавања у раду са ученицима са ПСА.

У централним моментима „Браће Карамазових” кроз смрт се рађа живот. Када се погледа низ Маркел, Зосима, Аљоша, видимо да Маркел умирући све своје предаје Зосими, а овај своје благо завештава ученику да би оно било предато другима и да никада не би недостало вина. Прихватање тог завета праћено је кризом код Зосиме и Аљоше која доводи до рушења претходног погледа на свет. Ученици Христа морали су се одрећи очекивања свемоћног Месије, а Аљоша се одриче од тренутних херојских поступака да би схватио и прихватио смисао онога што је старац рекао. У сну у коме се Аљоша преноси у Јеванђеље по Јовану он дели и радост свадбе у Кани и осећања која су Христови ученици проживели и осетили у Јерусалиму. То је моменат дубоког повезивања и са старцем Зосимом и са Христом и истовремено моменат захвалности за храну која му је неопходна за почетак новог живота.

А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човјечији.
Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.

(Свето Јеванђеље од Јована XII, 23−24)

Наведени пример показује чврсту повезаност између епиграфа и најважнијег и најобимнијег цитата из Библије у „Браћи Карамазовима”. У Јеванђељу по Јовану почетак се спаја с крајем зато што трпеза која се спрема не може бити без оног зрна које ће тек умревши дати много плода. Сцена трпезе у последњем роману Достојевског понавља се два пута: у четвртој глави седме књиге „Кана Галилејска” када Аљоша види Зосиму за трпезом, и у сценама помена за Иљушу. Слика трпезе симбол је радости стечене кроз патњу или после духовне или физичке смрти и управо је она централна сцена овог дела.

Изокренута учионица може бити добар избор у раду на оним областима које су ученици обрађивали у основној школи, па практично своја знања допуњују. Такав је случај са већином лекција из лексикологије у 3. разреду гимназије. Изокренута учионица практично подразумева да је процес учења и вежбе „изокренут”: ученици самостално допуњују своја знања, а на часу вежбају, систематизују и утврђују. Понуђени материјал за учење, из уџбеника, кроз пп презентације, видео-лекције, материјал доступан на интернету, омогућава да тежиште рада на часу буду вежбе, тј. примена наученог.
Кроз радионицу би били понуђени различити облици материјала прилагођених средњошколској настави и начини реализовања часова вежби. Нпр. Видео-лекција Синонимија, коју ученици прате самостално (код куће) увод је у вежбе на часу. Припремљен је, дакле, материјал за самостално учење, али и за вежбе.
Овакав вид наставе примењивали смо у својој пракси, те сматрамо да би било сврсисходно поделити искуства са колегама.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• припрема различите облике материјала за самостало учење (применом ИТ);
• припрема различите вежбе којима ће оснажити ученике у самосталном раду и учењу;
• својим додатним ангажманом подигне ниво и учини ученике активним чиниоцима наставе.

---

Ученицима је потребно приближити нашу традицију. Наш народ има јединствене народне обичаје, које би требало сачувати од заборава. Ученике треба упућивати на сопствено порекло и корене како би стекли прави национални идентитет и били поносни на стваралаштво својих предака. У бескрајном рађању спаја нас нешто исконско, заједничко, а то је нераскидива веза са прошлошћу, која нам је остављена у аманет. Од наших предака учимо се мудрости, слози, заједништву. Данашња деца су отуђена и недруштвена. Читав свет им је мобилни телефон. Ова радионица је покушај да им дочарамо живот у прошлости упућујући их на то да на креативнији начин могу да користе своје играчке-телефоне.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• сагледа богатство обредних лирских песама из другог угла;
• пренесе ученицима знања о значају извођења обреда;
• укључи ученике у игру времеплова, тј. истраживање о томе да ли су се ти обичаји сачували до данас итд.

Савремена настава српског језика подразумева активно усвајање наставних садржаја, учење са задовољством и разумевањем, као и процедурално знање. Кроз радионицу наставници би се најпре упознали са разликом између лапсуса и досетки, начинима остваривања хумористичког ефекта у њима, критеријумима избора адекватних примера лапсуса и досетки. Након тога би били приказани функционални примери употребе лапсуса и досетки на часу. Ове кратке хумористичне форме могу се на два начина користити у настави: саме по себи као примери за уочавање или примену неке језичке појаве, илустрацију неког књижевнотеоријског појма, разјашњење значења неке архаичне речи или позајмљенице, мотивација за читање неког књижевног дела или као основа за писање одређене хумористичке дијалошке ситуације, лингвометодичког предлошка, подстицај за цртање стрипа, или формулисање различитих типова питања. Кроз одабране примере показало би се да се многи хумористички садржаји могу користити у настави сва три програмска подручја српског језика: у настави језика, језичке културе и књижевности. Такође, могуће их је применити у различитим деловима часа: у главном делу часа, али и у уводном и завршном делу како при обради тако и приликом утврђивања одређеног градива. Многи примери су погодни и за осмишљавање домаћих истраживачких и стваралачких задатака. Као такви они могу допринети унапређењу квалитета рада (боља атмосфера и комуникација, интересантнији часови, лакше усвајање градива и трајније знање) и иновирању и осавремењивању садашње наставне праксе.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• употреби дате примере лапсуса и досетки на одговарајући начин;
• самостално проналази одговарајуће примере.

---

Књига је прогнана из модерног живота. Недостатак читалачке културе се очитује у сиромашнијем промишљању. Кроз акредитовани семинар понудила сам нову методу у приступу стварања навике и културе читања књига. Метода је експозиционо-креативна и поседујем завидне резултате у основној школи које могу презентовати. Ученици приступају књигама тако што своје импресије и сазнања показују кроз друге медије и рзвијају креативан и активан читалачки приступ. Други део радионице би показао стимулативне поступке у стварању читалаца, необавезне лектире, креативно записивање утисака, цитата, комбиновање међусобних читалачких искустава. Вредновање радова. Стварање читалачких дружења на којима би се размењивали утисци, али и књиге. Стварање месечних ТОП ЛИСТИ најбољих књига по одређеним темама: нпр. ОКТОБАР ‒ 5 најбољих авантуристичких романа. НОВЕМБАР ‒ 5 најбољих модерних романа за децу. Покретање НАШЕ ЛИТЕРАРНЕ СТРАНИЦЕ коју би уређивали ученици, али где би увек (осим радова) постојао и кутак за оне који умеју да нам препоруче „оно што су прочитали” као ПРЕДВОРЈЕ КРИТИКЕ.
Резиме би свакако садржавао низ занимљивих искустава колега са терена, који се такође довијају да децу одвоје од СМС порука и врате у крило и топлину књижевног дела.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• пробуди код ученика мотивацију да читају књиге  и ван обавезне школске лектире;
• примени стечена сазнања и кроз динамичнији процес и креативнији приступ створи модерног читаоца;
• схвати који све нови начини вредновања резултата читања обавезне и необавезне лектире могу бити вредновани и представљати подстицај ученику за читање.

Радионица је намењена наставницима српског језика и књижевности који у својој учионици имају ученике који не знају српски језик у довољној мери (или уопште). Разговараћемо о томе које су последице недовољног владања језиком по академски успех ученика и који методички приступ треба применити у раду са учеником коме српски није матерњи језик.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• идентификује ученика чије потребе захтевају другачији методички приступ у односу на уобичајени начин рада;
• изабере одговарајући методички приступ у раду са таквим учеником.

---

Рад у радионици биће усмерен на раслојавање приповетке Момчила Настасијевића „Запис о даровима моје рођаке Марије” из збирке „Из тамног вилајета”, која представља новину у наставним програмима за трећи разред гимназија и средњих школа. Реч је о модерном колажном наративном облику заснованом на жанровским алузијама на: народне приповетке, предања, библијске легенде и параболе. Ради се о слојевитом и херметичном тексту богатих значења који захтева пуну пажњу како наставника тако и ученика будући да представља целину са Настасијевићевом лириком и есејистиком. Указаће се на то да писац приповеда своју поетику кроз причу о умрлој рођаки Марији, која се доводи у везу са симболиком и значењем Откривења Јовановог. Акцентоваће се слојеви прехришћанске религије, слојеви хришћанске религије и слојеви нововремене слике света у тексту и запазити сродност са поетиком Борислава Станковића, још једног представника древновизантијске матрице нашег југа, старе Србије, Косова и Метохије, чије стваралаштво се изучава у настави. Нагласиће се и богатство архаичне синтаксе и лексике као значајно културно наслеђе, која се јавља како у Даничићевом и Вуковом преводу Библије тако и у средњовековним житијима и апокрифима. Раслојавањем овог књижевног текста, који је и сам чувар традиције, омогућиће се не само понављање стечених знања из старе књижевности већ и његово уцеловљење и осмишљавање на вишем нивоу.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• примењује знања стечена радом у овој радионици на другим књижевним делима (на пример: при интерпретацији Станковићевог романа „Нечиста крв” и Андрићевог романа „На Дрини ћуприја”);
• применом интертекстуалног раслојавања текста допринесе утемељењу ученичких аналитичких компетенција.

У радионици ће бити речи о директним и индиректним порукама у рекламном дискурсу које до примаоца стижу путем моћи језика као средства изражавања.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• у редовној и додатној настави укаже на снагу којом језик утиче на примаоца поруке;
• истражи заједно са ученицима у оквиру Лингвистичке секције додатне потврде у различитим дискурсима.

---

У настави игра може имати више функција. Игре уче поштовању других, уважавању туђих мишљења и идеја, подстичу природну знатижељу и мотивацију.
Зашто играње улога ту заузима посебно место? Без обзира на генерације, једна од омиљених дечијих игара одувек је била играње различитих улога. Ученици воле маске, реквизите, сценографије. Све то их привлачи и уводи у неки нов свет који им је можда далек и непознат, а самим тим и узбудљив. А када их једном увучемо, игра лако постаје само оквир за учење и откривање решења. Они могу бити лекари, истраживачи, путници кроз време, могу провести дан са главним јунаком књижевног дела и притом решавати задатке из области језика и књижевности. Учионица може постати лекарска ординација, судница, пусто острво, биоскопска дворана… Тако ће ученици путем игре учити на један занимљив начин, а да тога нису ни свесни. Кроз игру уче како стечено знање повезати са свакодневним животом и својим искуством, како боље разумети људе и свет око нас, како развити емпатију према другима.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• припреми и изведе час у форми играња улога;
• правилно одабере мотивацију за одређену наставну јединицу;
• осмисли задатке који повезују градиво и свакодневно животно искуство;
• примени стечено знање и у непосредној настави и настави на даљину.

Како би настава српског језика и књижевности била успешна са ученицима којима је потребна додатна подршка у образовању, неопходно је да су наставник, ученик и породица ученика мотивисани за рад и да се осећају пријатно. Учење које се реализује уз помоћ асистивне технологије може утицати на ученикову функционалност да задатке обавља брже, лакше и боље. Асистивна технологија укључује асистивна, адаптивна и рехабилитациона средства за ученике са развојним сметњама и инвалидитетом. Такође, укључује процес избора, проналажења и коришћења тих средстава. Адекватно одабрана и коришћена асистивна технологија, у складу са препознатим сензорним дисфункцијама ученика, може допринети учењу, самосталности и самопоуздању ученика. Сензорно интеграцијска позадина тешкоћа читања и писања повезана је са пет система: тактилним, вестибуларним, проприоцептивним, визуелним и аудитивним системом. Асистивна технологија може имати вишеструку улогу у настави српског језика и књижевности јер се може користити за унапређивање комуникације кроз савладавање читања и писању. Може да помогне ученицима у вези са моторним аспектом писања, као и да буде помоћ при грађењу реченица. Фокусирањем на учениково ангажовање, независност и друштвене односе, повећавају се шансе да циљеви који се постављају буду функционални. То може допринети бољој социјализацији и оснаживању ученика и породице, и пружити могућност укључивања ученика у различите друштвене активности.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• препозна могућности асистивне технологије и примени одабрану асистивну технологију у настави српског језика и књижевности са ученицима којима је потребна додатна подршка у образовању.

---

Способност разумевања налога и прочитаног текста (линеарног и нелинеарног) основни је предуслов за постизање успеха у било ком школском предмету. Значај читања и разумевања прочитаног огроман је не само за образовање појединца, већ и за различите компетенције које су потребне за успешно функционисање у савременом друштву. Како би ученик усвојио знања, решио задатак, анализирао књижевноуметнички текст, пронашао информације које су му потребне, неопходно је да разуме прочитано. То треба развијати различитим вежбама, задацима, квизовима како на посебним часовима језичке културе, тако и у оквиру часова књижевности и граматике.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• осмисли материјал који ће користити за вежбање разумевања текста или разумевање налога задатка;
• направи квиз са истом сврхом, имплементира проверу разумевања у час граматике или књижевности.

Посао од нас захтева да готово свакодневно будемо у пословној преписци са ученицима или колегама. Мишљење о кореспонденту често формирамо на основу начина на који нам се обраћа. Радионица је осмишљена као презентација кроз коју би полазници уз репрезентативне примере били упознати са ваљаним стилом пословне кореспонденције, пословним електронским бонтоном, типичним грешкама приликом пословног дописивања и сл. Биће речи и о: структури пословног мејла (ословљавање, садржај, поздрав и потпис), правописним решењима у куцаном тексту (употреба размака, болда, курзива), нестандардним језичким варијететима (којима није место у пословној преписци), (не)оправданој употреби страних речи и израза (с посебним освртом на англицизме), правописном подсетнику који садржи најчешће недоумице приликом исправног писања великог слова, скраћеница, интерпункције, избору писма, те честих грешака приликом коришћења неких латиничких слова (đ/dj), употреби дијакритичких знакова и сл. ,,Језик одаје нашу личност, поготово у пословној комуникацији, где се без ваљаног стила успех може тешко замислити.”

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• овлада примерима добре праксе у писаној комуникацији;
• увиди типичне правописне и друге грешке у пословном дописивању и сл.

---

Већ десетак година ученицима у основној школи дајем писмене задатке конципиране на другачији начин. Зовем га тестом вештине прочитаног. Писмени садржи 7‒8 задатака типа:

1. На основу пар реченица закључи које значење има подвучена реч у самом тексту (понуђена четири одговора);
2. На основу приложеног текста изнеси аргумент ЗА или ПРОТИВ, образлажући у 3‒5 реченица, водећи рачуна о правописним правилима, пишући писаним словима ћирилице;
3. Ишчитај табелу;
4. Протумачи значења устаљених израза, пословица, фразеологизама;
5. Исправи правописне грешке;
6. Уочавање и корекција жаргона;

Сви задаци су у складу са градивом које се тог тромесечја обрађује у школи, па ће код шестака то бити задаци из правописа који нпр. проверавају усвојеност знања о писању великог слова небеских тела или се поставе и питања из књижевности: одреди род, врсту, повежи ликове, протумачи стилску фигуру… Овај вид тестирања је погодан и за ученика на индивидуализацији и ИОП-у. Најважније: ово су типови задатака који се јављају на Завршном испиту, овим начином израде ђаци се навикавају на ту форму.
Посебно задаци где треба у пар реченица да образложе одговор, то је практично идентично чувеном 18, 19. и 20. задатку са Завршног испита. Тестови су направљени на основу задатака из збирки за припрему Завршног испита.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• у пракси спроведе писмене задатке конципиране на нови начин; биће упознат са уобичајеним замкама, предлозима бодовања и оцењивања;
• направи различите тестове за ученике на индивидуализацији или ИОП-у;
• када једном направи тест, то је тест који ће моћи да користи годинама након тога (исправак таквог писменог задатка је много бржи, па реално, штеди своје време);
• има већи увид у недостатке у знању сваког ученика, јер се јасно уочава који тип задатака деца најтеже решавају.

Радионица је осмишљена на основу дисертације Фразеологизми у лектири за основну школу, одбрањене на Филолошком факултету 21. 1. 2021. године. Фразеологизми су чести у разговорном језику и у лектири за основну школу. Представићемо анализу о броју фразеологизама у лектири, тумачећи у којим књижевним делима их има више, зашто и на који начин их писац употребљава. Такође, представићемо најфреквентније фразеологизме. Радећи у школи, запазила сам да постоје тешкоће у остваривању образовних стандарда о фразеологизмима, који кажу да ученик на крају основне школе треба да зна значења фразеологизама који се појављују у његовој лектири и свакодневном говору, а који су то фразеологизми није речено. Како је велики део дисертације фразеолошки речник, који планирам да припремим за штампу, сматрам да ће се тиме помоћи наставницима и ученицима да се испуне стандарди, али и побољша језичка култура ученика. Као недостаци у настави нашег предмета истичу се криза читања и слаба језичка култура. Нарочито је наглашена недовољна повезаност језика и књижевности. Како би се то превазишло, предложићу начине коришћења Речника: примери из Речника као лингвометодички текстови, за стилска и лексиколошка вежбања, а пре свега на часовима на којима се обрађују књижевна дела. Нагласићу и значај тумачења фразеологизма у контексту и сагледавања његове стилске функције.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• схвати значај познавања фразеологизама за језичку културу ученика; 
• препозна фразеологизме у књижевним делима;
• тумачи стилску функцију фразеологизама употребљених у књижевном делу;
• тумачи језик писаца из угла фразеологије;
• састави питања у вези са фразеологијом на вежбањима и контролним задацима; 
• мотивише ученике да користе речник приликом читања.

---

Приказ начина на који су се ученици и наставник прилагодили измењеном наставном процесу. Примери увођења нових наставних садржаја кроз пројектно учење, вршњачку едукацију, групни рад , тематску наставу, дебату и дискусију. Пример – изборна лектира за осми разред – Џон Бојн „Дечак у пругастој пиџами” – дискусија (непосредна настава); новела Антона Павловича Чехова „Вањка” – дебата (онлајн настава).

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• ефикасно прилагоди облике рада  измењеном наставном процесу;
• примени у свом раду различите облике приступа учењу;
• повеже и примени традиционална и савремена методичка решења.

---

Циљ радионице је да у складу са важећим правописним правилима и грађом (сакупљаном током вишегодишњег истраживања ове тематике), понуди наставницима и њиховим ученицима нека општа правила и смернице у циљу успешног ортографског третирања све више термина који из сфере информационе технологије, интернета, телeкомуникација, медија и сл. улазе у српски језик. Проблеми у вези са писањем ове терминологије врло су изражени не само у писаним медијима и на друштвеним мрежама већ и у званичним документима (у које можемо уврстити и радне биографије и сл.) и тичу се правилне транскрипције речи, гласовних промена, спојеног и одвојеног писања речи, писања скраћеница и великог слова. Осим ретких покушаја превода, већина термина из ове области налази се у облику адаптираних, делимично адаптираних или неадаптираних англицизама, што корисницима отвара низ правописних проблема. Већина тих термина остала је досада ван домена правописне кодификације, која би нормирала њихову употребу на фонолошком, морфолошком и ортографском плану, а последице тога јесу да српски језик нема стандардизовану компјутерску терминологију. Ова радионица би била од вишеструке користи наставницима и ученицима јер би им помогла у томе да смање отпор према овој терминологији и третирају је у оквиру српског правописа, а не само као стране елементе из енглеског језика.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• препозна основне проблеме који се јављају у писању компјутерских термина и начине како да их избегне;
• консултује одговарајућу литературу у циљу решавања основних проблема у вези са писањем компјутерске терминологије и пренесе је ученицима;
• повезује већ постојећа правописна правила са основним проблемима који се јављају у адаптацији компјутерских термина и примени их на нове примере које не може наћи у правописним речницима и приручницима.

---

У оквиру средњошколских проучавања књижевности изузетно је важно усмерити пажњу ученика ка општем контексту стварања и рецепцији самих уметничких дела. Развијањем компетенција ученика за успостављањем критичког става у односу према културолошким феноменима превсходно је битно за процес целоживотног учења. Контекстуализацијом књижевних дела у оквире епохе остварују се примарни циљеви нашег рада, но, интердисциплинарним приступом, корелацијом са осталим, ученицима познатим садржајима из хуманистичко-друштвених наука стичу се услови за развијање интелектуално стимулативне средине. Анализирањем романа „Вечити младожења” и „Нечиста крв”, ученике треба подсећати и на друге романе који у свом тематском регистру имају исти комлекс проблема. На тај начин ученици стичу знања која су примењива, идејно поткрепљена и у циљу аргументованог исказивања мишљења о историјском развоју идентитета у оквиру заједнице, породице, родног идентитета и културолошко-моралних образаца.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• употребљавајући познату књижевнонаучну терминологију развија код ученика аргументовану расправу о друштвено важним и комплексним питањима.

Радионица треба да прикаже како се поводом различитих текстова предвиђених планом за основну школу могу радити писмени задаци и другим функционалним стиловима осим књижевноуметничког. У 5. разреду се поводом текста „Дечак и пас” Данила Киша може писати писмо, а наставна јединица Дело завичајног писца добра је прилика да се ученици упознају са одликама интервјуа. У 6. разреду „Смедеревска тврђава” Владимира Хулпаха и епска традиција о Проклетој Јерини могу бити повод за расправу на тему Проклета Јерина или несхваћена деспотица. У 7. разреду поводом аутобиографије Михајла Пупина пожељно је да ученици науче важност писања радне биографије на тему Пријављујем се за летњу школу у Петници. У 8. разреду књига Споменке Крајчевић „Кругом двојке” добра је инспирација за репортажу о занимљивости, обичају или знаменитости родног краја, док се поводом сценарија Душана Ковачевића „Ко то тамо пева” може радити упоредни приказ драме и филма. На тај начин би свих пет функционалних стилова било заступљено у основном образовању јер се надамо да ће већина наших ученика бити успешни образовни људи, не нужно књижевници.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• користи репортажу, расправу, приказ, писмо или интервју као теме за писмене задатке;
• у већој мери са ученицима вежба различите облике новинарског, научног или административног стила;
• користи текстове предвиђене планом за увођење нових облика писаног изражавања;
• оспособљава ученике за функционалну употребу језика без обзира на њихово будуће занимање.

---

У складу са темом семинара, радионица је усмерена на комуникацију савременог тренутка и писаног израза о истражном затвору Депозито у лектири „Проклетој авлији”. Теоријску подршку из које се црпи и кључна терминологија адекватна теми, представља добро позната књига Мишела Фукоа „Надзирати и кажњавати”. У наведеној књизи Мишел Фуко прави разлику између, условно речено, средњовековног начина кажњавања и контроле (та форма је имала за циљ да застраши све оне који су присуствовали егзекуцији) и савремених форми надзора – које је одредио категоријом „Паноптикона”. Сви елементи Пантоптикона присутни су у Анрићевој „Авлији”. Овакво читање Андрићевог романа нуди низ паралела између теоријске поставке Мишела Фукоа и самог романа „Проклета авлија”, којим би, кроз поменуту призму, били узети у разматрање сви значајни ликови „Проклете авлије”. У наведеним оквирима ‒ који су релевантни садашњем историјском тренутку ‒ мења се и категорија надзора и категорија казне. Казну појединац усмерава сам ка себи, док је у претходном „концепту репресије био предмет злостављања од стране структура моћи.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• располаже апаратуром која часу може дати додатни квалитет ‒ корелацију са савременим животним тренутком, што отвара простор за полемику;
• разоткривањем неслободе у наизглед хуманим околностима (у оквирима Паноптикона), постиже и значајан васпитни циљ ‒ развијање критичког мишљења, прво свести, а затим и ослобађање од аутоматског испуњавања наводних очекивања „свевидећег ока” (заправо онога што поробљени мисли да то „око” жели);
• ученицима представи новог и другачијег Андрића, који у време модернизма антиципира феномене који ће бити јасно дефинисани тек у оквиру савремених књижевних и филозофских струјања.

Конкретним примерима примене истраживачког метода у настави језичке културе показујемо како индивидуализовати наставу језичке културе и подстаћи ученике да језичку норму усвајају спонтано свакога дана кроз активности забавног карактера, али и и озбиљним истраживањима. Теме које ће бити обрађене су: Jезичка норма и њен значај, Jезичка норма и дијалекат, Употреба писма (ћирилице и латинице), Говорна култура, Јавни наступ, Поштапалице и Импровизовани говор. Радионица нуди активности кроз које језичку норму ученици сагледају као оквир који ће им омогућити лакше и прецизније изражавање у свим приликама са посебним освртом на истраживачки метод. У истраживању ученици су упућени на различите штампане и интернет изворе знања (блогови, сајтови, инстаграм профили и фејсбук-странице).

Садржај радионице:

1. Зашто истраживачки метод?
2. Језичка патрола из угла средњошколаца
3. Истраживање о употреби ћирилице (истраживање ставова о употреби писма и састављање упитника)
4. Интервју-конференција за ученике
5. Истраживачки и драмски приступ као метод у култури изражавања
6. Шта све можемо научити из речника?
7. Пример јавног угледног часа-Српска књижевна норма

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• примени неке од приказаних метода и техника у свом раду како би мотивисали ученике за стицање дуготрајног знања и афирмисали њихове таленте, вештине и навике применљиве у свакодневном животу;
• већу пажњу посвећује часовима говорне културе, која је прилично занемарена.

---

У коауторској радионици са Данијелом Милчић Ђошић представићу модел давања повратне информације у четири корака, који се се састоји од: (а) описа ситуације; (б) описа понашања; (в) описа ефекта; (г) давања решења. Овај модел је парктична примена емпатијско-етичког модела у анализи књижевног дела, а има за циљ развој емпатије и саосећања према књижевном јунаку, односно оспособљавање ученика да могу да принене модел у практичним животним ситуацијама. Модел је развила Данијела Недић у пословном контексту, а као модел за анализу књижевног дела припремиле су га Јелена Павловић Јовановић и Данијела Милчић Ђошић, које су приредиле и електронски приручник. Радионица ће се састојати из два дела: теоријског и практичног. Практични део садржаће примену модела на анализу романа „Аги и Ема” Игора Коларова. Час је реализовала Данијела Милчић Ђошић са својим ученицима.

Очекујемо да ће наставник после похађања радионице бити у стању да:

• користи модел давања повратне информације у четири корака као иновативну методу за обраду књижевног дела;
• користи модел давања повратне информације у четири корака као средство за развој емпатије код ученика;
• упућује ученике да користе модел у својој свакодневној комуникацији и свакодневном окружењу;
• користе модел давања повратне информације у четири корака у свакодневној комуникацији са ученицима, родитељима и колегама;
• оспособи ученике за коришћење вештине значајне за њихов каријерни и животни развој.

Тема представе је живот Десанке Максимовић и њени односи са савременицима, као што су Исидора Секулић, Сима Пандуровић, Бранко Ћопић. У главној улози је млада, професионална глумица Даница Петровић. У осталим улогама: Милица Петковић (Исидора Секулић), Владимир Цвејић (владика Николај), Срђан Серђо Ајваз (Бранко Ћопић), Растко Јевтовић (Сима Пандуровић). Казивачи поезије ‒ ученици Пете београдске гимназије: Наталија Миљуш („Шта ли те спречи”), Наталија Перовић („Крвава бајка”), Нина Башић („Жао ми је човека”), Невена Митровић („Србија је велика тајна”). У улози пијанисте и случајног пролазника Живота Милинковић, а у улози ученице Исидора Путник. Техничка реализација Зоран Ракић.