Пет деценија Kњижевности и језика

Часопис Књижевност и језик делује већ педесет година у области српског језика, књижевности, школства, науке и културе. У средини у којој стручни и научни подухвати нису дуговеки, пола века трајања и активног деловања једног часописа израз су животне потребе и упорности његових покретача и преданог окупљања и неговања сарадника који са преданошћу учествују у сагледавању појединих питања у струци, њиховом разрешавању и уграђивању у школску праксу и друге видове рада на унапређењу говорне и књижевне културе, односно писмености.

После Другог светског рата осетила се потреба да се посленици у области језика и књижевности окупе и да заједничким снагама раде на актуелним текућим и кључним темама и питањима и српског језика и књижевности у школској настави, стручном раду и научним изучавањима.

Оснивано је Славистичко друштво у јуну 1948. године, у коме су се окупили слависти свих усмерења, а у коме су преовлађивали наставници српскохрватског и руског језика и књижевности. Године 1954. због различитости интересовања, великог броја чланства и ширине области у којој су се окупили Славистичко друштво се раздвојило на два друштва: једно је окупљало чланове који раде у области српског језика и књижевност а друго руског језика и књижевности и осталих словенских језика.

Наставници, стручни и научни радници у српском језику и књижевности обновили су том приликом Друштво за српски језик и књижевност, које је основано 1910. године и деловало до Другог светског рата. Конституисали су се и наставили свој рад у духу програма и 318 Слободан Ж. Марковић традиције које је остваривало ово Друштво претходне три деценије свога богатог деловања. На скупштини на којој је Друштво обновљено донета је одлука да се покрене нов часопис Друштва.

Часописи које су покренули и издавали чланови Друштва у претходне три деценије, око којих су се окупљали и у којима су сарађивали, обновљени су и излазе и даље, али Прилоге за кљижевност, језик, историју и фолклор издаје Катедра за југословенску кљижевност Филозофског факултета у Београду, а Наш језик издаје Институт за српски језик САНУ, због чега су добили нешто специфичнији карактер и улогу. Нови часопис Друштва требало је да својим садржајем повезује претходне часописе, који претежно објављују резултате научних истраживања српске кљижевности и српског језика. Уз научну страну и објављивање прилога из језика и кљижевности, часопис је требало да посвети посебну пажњу практичним питањима српског језика и књижевности, нарочито у школској пракси. Новоосновани часопис Друштва је и својим именом изражавао стремљење и програмски карактер – Језик и књижевност у школи. Требало је да подстакне чланове Друштва на стручни и научни рад, да се обавесте о резултатима изучавања језика и књижевности, да им буде стручни ослонац у неговању говорно-језичке и књижевне културе у школи. Први број часописа Кљижевност и језик у школи појавио се априла 1954. године. То је доба када остваривало у Југославији и Србији обавезно осмогодишње школовање и када се нагло повећао број ученика у средњим школама и студената на факултетима, што је појачавало потребу деловања у неговању писмености, на обогаћењу и усавршавању знања из језика, као и упознавању највреднијих уметничких остварења у књижевности. Такође, у то време долази до колонизације људи из сиромашнијих крајева земље у плодније, посебно у Војводину. Из села се досељавају људи у градове и организују свој лични и породични живот. Та сусретања и мешања људи из различитих крајева и средина, говорних подручја и дијалеката допринели су да се у говорној и писаној речи није увек поштовала норма књижевног језика. Чланови Друштва за српски језик и кљижевност сматрали су да у школи још већу пажњу треба посветити настави матерњег језика и књижевности, неговати говорну културу, предупредити последице друштвених појава на кљижевни језик код ученика и путем школе утицати на средину.

Часопис Књижевност и језик у школи треба да помогне наставницима српског језика и другим школским радницима да систематски прате развој струке, да усавршавају знања из језика и књижевности и да их оспособљава да у настави своја знања успешно пренесу ученицима. Тиме се у школи и средини може деловати и утицати на подизање нивоа опште писмености. Председник обновљеног Друштва за српски језик и књижевност (1954. године) и један од његових оснивача 1910. године (а који је био и председник Славистичког друштва)Пет деценија Књижевности и језика 319 Александар Белић, написао је у уводнику првог броја часописа Књижевност и језик у школи да треба непрекидно посвећивати пажњу неговању књижевног језика и упознавању његових правих литерарних вредности. И напоредо са тим треба да иде и познавање језика, његових изражајних могућности, његове снаге и лепоте.

Прилоге за часопис Књижевност и језик шаљите на:

knjizevnostijezik@drustvosjk.rs