Четири семинара Ка савременој настави српског језика и књижевности II биће одржана у Београду, 14. новембра 2020. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, уживо за 30 учесника и онлајн за 90 учесника. Сви који се буду пријавили да учествују у раду семинара уживо ће моћи да присуствују и онлајн уколико се погорша епидемиолошка ситуација или из других разлога буду спречени да присуствују физички.
Позивамо наставнике да пријаве своје учешће на семинару попуњавањем формулара ОВДЕ. Број места је ограничен на тридесет полазника по групи (укупно 120), те вас молимо да се на време пријавите.
Котизација за семинар износи 1.500,00 динара. Рок за плаћање је 10.11.2020. године.
Молимо вас да котизацију уплатите на рачун Друштва (205-23421-53 – Комерцијална банка).
Уколико Вам школа плаћа котизацију, Друштво ће послати предрачун пошто попуните формулар који се налази ОВДЕ.
Тема овогодишњег семинара биће ЧИТАЊЕ.
ПРОГРАМ СЕМИНАРА
| 9.30–10.00 | Регистровање пријављених полазника семинара |
| 10.00–10.45 | Душица Божовић, Како се Финска бори са кризом читања код ученика |
| 11.00–11.45 | Зона Мркаљ, О стицању вештине разумевања прочитаног у настави Српског језика и књижевности |
| 12.00–13.00 | Пауза |
| 13.00–13.45 | Александар Милановић, Читање дела из историје српске књижевности: језичко-стилски проблеми |
| 14.00–14.45 | Милан Алексић, Изазови читања – анализа приповедака Иве Андрића у настави |
| 15.00–16.00 | Подела уверења за учеснике који су уживо пратили семинар |
Предавач: мср Душица Божовић (наставник српског језика у Финској)
Тема: Како се Финска бори са кризом читања код ученика
Сажетак:
Финска је већ годинама у светком врху по мерилима ПИСА тестирања. Међутим, у последње време запажен је пад читалачке способности, нарочито међу младима, што је изазвало велику забринутост образовних институција. На предавању ћемо представити како се у финској школи дефинише квалитетан читалац и које је мере Финска предузела како би унапредила читалачке способности свог становништва.
Предавач: проф. др Зона Мркаљ (професор на Катедри за српску књижевност, Филолошки факултет у Београду)
Тема: О стицању вештине разумевања прочитаног у настави Српског језика и књижевности
Сажетак:
Стицање вештине разумевања прочитаног у настави предмета Српски језик и књижевност усклађено је са принципом поступности и систематичности. Развијање ове вештине може се постићи приступом из различитих перспектива, од којих ће се у овом излагању размотрити следеће:
- довођење вештине разумевања прочитаног у везу са наставном интерпретацијом књижевноуметничког текста;
- повезивање са читањем разноврсних типова текстова који се препознају у садржајима програма наставе и учења;
- развијање хеуристичког приступа у настави;
- увид у диференциране задатке / радне налоге или непосредно обраћање ученицима различитих интелектуалних могућности;
- значај уважавања унутарпредметних и међупредметних корелација за дефинисање компетенција ученика;
- потреба за критичком селекцијом прочитаних садржаја.
Предавач: проф. др Александар Милановић (професор на Катедри за српски језик, Филолошки факултет у Београду)
Тема: Читање дела из историје српске књижевности: језичко-стилски проблеми
Сажетак:
У предавању ће бити анализирани сви језичко-стилски проблеми на које ученици наилазе при читању и анализи дела из историје српске књижевности: значења архаизама, историзама и других непознатих речи, функције различитих онеобичајења песничког језика на творбеном, лексичком и синтаксичком плану, стил епохе и сл. Наставницима ће бити понуђена анализа конкретних примера из текстова српске књижевности и увид у најактуелнију литературу у вези са наведеним проблемима.
Предавач: др Милан Алексић (професор на Катедри за српску књижевност, Филолошки факултет у Београду)
Тема: Изазови читања – анализа приповедака Иве Андрића у настави
Сажетак:
Тема излагања биће анализа Андрићевих приповедака које су у наставним програмима за основне и средње школе. Посебна пажња биће усмерена на приповетке које су новим програмима унете уместо раније присутних Андрићевих приповедака (Јелена, жена које нема уместо приповетке Прича о кмету Симану) и на могуће проблеме при читању и тумачењу имајући у виду и начин представљања књижевног дела преко одломка, а не као јединственог и целовитог уметничког остварења. Наша анализа указаће н на посебне проблеме везане за тумачење Андрићевих приповедака које се тичу смерница из програма и њихове усклађености са конкретним приповеткама.