Поштоване колеге,
Обраћам вам се, пре свега, поводом буре која се подигла око несрећне Мајке Југовића, али и другим поводом, са жељом да се изјава дуга 25 минута, коју сам дала дневном листу „Блиц”, не би погрешно разумела и интерпретирала преко пет редова (или можда нешто више), који могу бити објављени.
Као нови председник Друштва за српски језик и књижевност Србије (функцију сам преузела 1. фебруара ове године), и као вишегодишњи члан Управе Друштва, прошла сам кроз све радости и потешкоће које волонтерски рад у Друштву доноси, увек сам се трудила да предано будем на услузи наставницима, ученицима и студентима (и сама сам прво десет година радила у школи, а после тога на Филолошком факултету, ево, већ двадесет година, као професор на групи предмета у области Методике наставе књижевности и српског језика). Ко ме познаје, мислим да то може да потврди.
Проблем правописа и такмичења, или правописа и пријемних испита није нов. Пре неколико година, исти сајтови и гласила стављали су Друштво за српски језик и књижевност Србије на стуб срама, јер смо на општинском нивоу такмичења дозволили да се као тачни прихвате и одговори ученика који су писали Мали принц, а не Мали Принц. Свету се не може угодити, то сви знамо, а од тада је прошло и више година.
Правопис, који би требало сви да поштујемо, јесте Правопис Матице српске из 2010. године. Министарство просвете је наложило школама (и издавачима) да по новом правопису раде од јануара 2012, дакле, од другог полугодишта 2011/2012. године. Све књиге које су пре тог датума (овде мислим пре свега на уџбенике) ишле на акредитацију, нашле су се у међупростору. Ученици су потом наслеђивали (према претходном Закону о коришћењу уџбеника) књиге неколико година, без обзира на измене у правопису, а издавачи су доштампавали примерке (у броју који је потраживан), без поновљене коректуре, што је, свакако пропуст, али је било неминовно, јер није потраживано ново, допуњено или измењено издање. Међутим, свесни тог момента, у Друштву смо сваке године, као пратећи материјал на Републичком зимском семинару за наставнике српског језика и књижевности, издавали нови Информатор, који добијају сви учесници овог скупа, а осталима смо га на увид излагали редовно на сајту Друштва, у електронском облику. Тај Информатор, са пробраним садржајима школских програма, садржи захтеве за сваки ниво такмичења, попис дела која је потребно прочитати, као и напомену да је важно да се нови правопис поштује.
Ове школске године, на републички ниво такмичења Књижевна олимпијада пласирало се више од девет стотина ученика седмог и осмог разреда, што је максимална пролазност у односу на сва претходна такмичења под окриљем Министарства просвете, не само ово. Сви ти ученици задовољили су 90% захтева од укупног броја поена, тј. на републички ниво су се пласирали сви који имају 18, 19 и 20. поена. Како се после окружног нивоа такмичења (на територији целе Србије), сви тестови ученика од 16 до 20 бодова шаљу Друштву на ревизију (што је више од хиљаду тестова), ревизијом је утврђено да су поједине комисије у неким градовима, које су прегледале ученичке тестове, давале бод и за она решења која су била ван кључа. Највећи број таквих пропуста тицао се правилног писања наслова песме Смрт Мајке Југовића. Напомињем још једном да је девет стотина такмичара правилно написало наслов ове песме. Пошто је ревизиона комисија Друштва усагласила одговоре свих такмичара (да праведно и уједначено буду бодована сва деца), дошло је до смањивања бодова неких ученика, који су мислили да су се пласирали. Та чињеница је и изазвала оволики бес и повике. Обавештење о измени броја бодова за све округе послато је школским управама, али, како је после тога дошао празник, десило се да су, због неажурног обавештавања појединих школа и наставника који су својим ученицима рекли да су се пласирали на републички ниво пре заједничке ревизије резултата свих округа, неки ученици тек после кратког распуста сазнали да се нису пласирали.
Овде желим да истакнем да ни у једном тренутку нисам, као председник Друштва, била у дилеми да ли да ученике са 18 бодова позовем на такмичење, или не, јер по Правилнику такмичења, свако ко освоји 90% бодова има право на даљи пласман, без обзира на бројност. Зато сам се обратила деканки Филолошког факултета, на којем радим, и под чијим се окриљем налазе и просторије Друштва за српски језик и књижевност Србије, проф. др Александри Вранеш, са молбом да нам дозволи да део такмичења Књижевна олимпијада обавимо на факултету, јер је горња граница коју може да прихвати Карловачка гимназија (иначе, домаћин Књижевне олимпијаде), заједно са основном школом у Сремским Карловцима, четиристо ђака. Наша деканка је одмах омогућила да се 510 ученика седмог разреда такмичи на Филолошком факултету, у недељу, 15. маја, од 10 часова, а у исто време почиње такмичење ученика осмог разреда у Карловачкој гимназији. Тако смо свим ученицима изашли у сусрет и учинили невиђене напоре да припремимо и уприличимо такмичење и за средње школе (у суботу, 14. маја), као и дупло такмичење за основне у недељу, кад је Филолошки факултет био слободан да нам да простор (чак 12 великих учионица).
Уместо да главна новинска вест буде оволика проходност ученика на републички ниво такмичења Књижевна олимпијада (сва деца истог разреда су радила исте тестове), ми смо преко медија нападнути да смо трик-питањем закинули ко зна колико појединаца. Ово доживљавам као велику неправду, која је усмерена и ка свим мојим колегама (а у Управи Друштва су не само факултетски професори, већ и сви председници подружница и округа Србије, наставници и сарадници који своје слободно време, без надокнаде, поклањају свом позиву и његовој добробити).
Ако прелистамо штампу неколико година уназад, приметићемо да је правопис увек у ово доба, пред пријемне испите, на тапету. Увек је проблем, како год да се уради. Зато молим све колеге да приме моје лично извињење за све што мисле да сам погрешила и да се подсете да посао наставника српског језика постоји и зато да би наставници користили своју стручност и указивали ученицима на пропусте у уџбеницима, приручницима, лектири, радној уџбеничкој апаратури и сл. Кад је реч о такмичењу Књижевна олимпијада, оно се изводи према пропозицијама које се сваке године објављују у Информатору и доступне су на сајту Друштва у сваком тренутку.
У нади да ће велико такмичење, које нам предстоји у Сремским Карловцима и Београду, проћи на најбољи могући начин и на опште задовољство свих ученика и наставника, и са жељом да добро прође и Такмичење из српског језика и језичке културе 28. и 29. маја у Тршићу, све вас срдачно поздрављам.
Председник Друштва за српски језик и књижевност Србије,
проф. др Зона Мркаљ