О књизи

Ову књигу чини збир „сапутничких разговора”. Тако би их, верујем, назвала Исидора Секулић. Водио сам их са српским писцима током минулих двадесетак година, махом на страницама часописа Свет речи који их сада објављује као засебно издање. Разговарали смо углавном о писању, о спољашњим и унутрашњим подстицајима који нас окрећу на ту страну, о поетици, о језику и још о многочему, без намере да на било коју од поменутих и непоменутих тема ставимо тачку, јер о свету, о књижевности, и посебно, о свету књижевности, „причању краја нема”. Тако би, сигурно, рекао Иво Андрић. И сада, поређани хронолошким редом, онако како су се први пут појављивали, ти разговори, и збирно и појединачно, сведоче о чему су све и како размишљали српски писци с краја прошлог и почетка новог столећа док су писали своје добре и занимљиве књиге. Рећи ћу још да су ми ти разговори причињавали радост, јер су увек настајали у тражењу сагласја, што данас, у доба када сви говоре а нико никога не слуша, није ни лако ни често, и како се надам да ће понеку реч из њих, добро нађену и у прави час прочитану, на исти начини примити и други, посебно они који се тек отискују на неизвесни, чаровити пут писања и читања. У разговору са Душаном Ковачевићем помагала ми је Јелена Дуроњић, на чему јој се захваљујем, а остајем захвалан и пријатељима из Друштва за српски језик и књижевност који су дошли на мисао да би ово могла бити једна књига. И – ево је, онаква каквом смо је заједно замислили.

Завршне напомене, Михајло Пантић

јесен 2007, Београд