О књизи

Од првих деценија XVIII столећа до седамдесетих година XIX, у географском и културном простору који омеђава јурисдикција Карловачке митрополије (који се означава различитим терминима као што су: угарски срби, срби северно од саве и Дунава и сл.) састављање и поседовање рукописних песмарица било је обичај и мода, али пре свега начин чувања и преношења песама. од оног времена када је Тихомир остојић, који је први увео песмарице у књижевну историју, написао:

У животу народа има једно доба песмарица, као и у животу човекову. Али то доба у животу православних Срба треба да се открије. Оно је исто тако тамно као и доба наше преисторије. Морало се копати док се дошло до посавских и подунавских сојеница. И преисторијски споменици наше књижевности су негде затрпани. И њих треба откопати у старим библиотекама, прашним таванима и забаченим архивима…