О књизи

Готово два века је прошло откако се српска наука ухватила у коштац са лингвистичком дисциплином коју данас називамо творбом речи. Иако наизглед на периферији језичких и књижевнојезичких питања, на плану творбе речи је за ово време ангажован готово најзначајнији научнички потенцијал у Срба. Довољно је поменути само нека имена − Вука Караџића, Стојана Новаковића, Александра Белића, Радосава Бошковића, Михаила Стевановића, Ивана Клајна, а значајан допринос на овом пољу дали су и страни слависти. Ови истраживачи су оставили десетине вредних научних монографија и на стотине студија и чланака из ове лингвистичке области. То довољно гововори о значају ове дисциплине која тежи да проникне у саме механизме стварања речи, непосредно се ослањајући на друге лингвистичке феномене, те разводњујући границу према блиским дисциплинама, пре свега морфологији и лексикологији…