Библиотека Књижевност и језик
Није ли размишљање и писање о књижевном модернизму почетком XXI века, у време које се често означава као постмодерно или пак постисторијско, на известан начин неизбежно „архиварски“ окаснело и учењачки „безбедно“, нехотице или хотимично измакнуто од искушења бављења „живом“ проблематиком, која се једнако тиче онога који проучава и тумачи као и онога и оних који су изучавани и тумачени?
Извод: