Књижевност и језик - књига 59
Ову књигу сачињавају наши радови који су проистекли из примене теоријско-методолошког апарата когнитивне лингвистике на материјал српског језика а притом се групишу око одређених тема. Те теме су лексичко значење (било да су у питању речи и изрази – у првом делу књиге, или предлози и префикси – у другом делу) и нека синтаксичка (трећи део) и методичка питања (четврти део). По теоријским основама, а делимично и по проблематици, ово је нека врста наставка наших књига Семантика предлога (1. издање 2000, друго 2006. године) и Метафоре у мишљењу и језику (из 2004. године).
Библиотека Књижевност и језик - књига 26
Књига Фразеологија и национална култура ауторке Драгане Мршевић-Радовић обогатила је нашу лингвистичку литературу, посебно област фразеологије српског језика, у којој је, рекли бисмо, по први пут на једном месту изложена исцрпна анализа великог броја фразеолошких јединица и представљен начин на који се реални свет одражава у фразеологији српског језика. Већ својим дводелним насловом, као (1) фразеологија и (2) национална култура, књига наговештава истраживачки карактер фразеологије као предмета лингвистичких истраживања који је у анализи неодвојив од других друштвених феномена: културолошких, етнографских, историјских, филозофских и др. Књига је настала на основу вишегодишњег ауторкиног истраживања проблема фразеологије српског језика у коме је, као важан аспект анализе, ауторка користила знања о култури и прошлости српског и других, пре свега словенских, народа…
Библиотека Књижевност и језик - књига 46
Књига Комуникативни приступ у настави српског језика, сачињена од једанаест (понешто измењених и/или прилагођених) чланака објављених у периоду од 2007. до 2012. године, резултат је ауторовог бављења актуелним питањима наставе српског језика и настојања да се мултидисциплинарна основа методичке парадигме прошири вредним постигнућима прагматике. Значај сврховите прожимности ових двеју наука јесте једновремено повећање лингвистичке и комуникативне компетенције ученика, јачање мотивационих механизама, а тиме и изграђивање свести о важности овладавања знањима из матерњег језика, која су темељ културног и свеколиког друштвеног напретка.
Библиотека Књижевност и језик - књига 28
У складу са захтевима савремене наставе и са намером да се унапреди школско учење творбе речи, испитано је место ове лингвистичке дисциплине у настави матерњег језика. Иако је тежиште рада на критичком сагледавању савременог учења творбе речи, ради целовитог увида у обим и начин учења ове лингвистичке области спроведено је и дијахроно истраживање. Како би се могао стећи комплетнији увид у заступљеност и начин учења творбе речи у школама и методичку обраду овога градива у уџбеницима, приказане су граматике које су настале у различитим друштвено-историјским и културним раздобљима (од друге половине XIX века до данас) и које су послужиле као основа за израду школских граматика или су наменски писане за школске потребе према наставним плановима и програмима у оквиру постојећег образовно-васпитног система.
Библиотека Књижевност и језик - Књига 49
Једна од порука ове књиге јесте и та да не треба унапред старије граматике одбацити као превазиђене, застареле или неупотребљиве. Увек се изнова треба враћати старим граматикама, јер оно што је у њима записано може бити подстицајно за нешто што нам се у први мах чини као познато, а у нашем разумевању може добити изглед нечег потпуно новог.
Библиотека Књижевност и језик - књига 38
Ова књига представља избор […] радова објављених током последњих петнаест година у различитом публикацијама (часописима и тематским зборницима), који се тичу теоријских и методичких основа српског правописа и његове примене у настави. Рад под насловом Настава правописа у образовном систему Србије овде се први пут објављује.
Библиотека Књижевност и језик - Књига 50
Ова књига представља избор мојих радова објављених током последњих неколико година у различитим публикацијама (часописима и тематским зборницима), који се тичу теоријских и методичких основа српског правописа, али и примене (употребе) правописа у настави. Рад О правописном раду Александра Белића овде се први пут објављује, а саопштен је на Научном састанку слависта у Вукове дане (септембар2015. године).
Уз сваки рад стоји библиографска напомена где је првобитно објављен. Већина радова објављена је у зборницима Међународног славистичког центра (Научни састанак слависта у Вукове дане) – 9 радова: један број радова изложен је на Научном састанку слависта у Вукове дане – четири рада, а други у оквиру научних пројеката – пет радова (Теоријско-методолошки оквир за модернизацију описа српског језика, Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примена), које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Два рада су објављена у часопису Српски језик (Предговори наших правописа и Писма у савременим правописима „српскохрватског” језика), док су четири рада објављена у различитим зборницима са међународнихнаучних скупова у Београду и Бања Луци (Творба речи и правопис – писање сложених детерминативних формација са првом страном компонентом, Место правописа у наставном процесу, Настава правописа српског језика у настави за странце и Српски изговори и писма у двадесетом веку кроз уставна и законска решења).
Разуме се да у овако конципираној књизи мора бити понављања. Ипак, сматрао сам да је корисно на једном месту окупити тематски сличне радове објављене на различитим местима и тако их предочити потенцијалним читаоцима. У радовима су учињене мање измене, али суштинских промена није било. Коришћена и консултована литература издвојене су из појединачних радова, а потом иновиране и обједињене на крају књиге.
Библиотека Књижевност и језик - књига 13
У овој књизи има прилога: о настанку и развитку српског књижевног (писаног, књишког) језика, о ћириличком писму, о терминима који означавају разне типове српског књижевног језика у прошлости, о Вуковим називима овог језика, о славенизмима, о правописним школама код Срба у прошлости, о једном топониму и једном патрониму, о графији, правопису и језику старих натписа на камену (нпр. Темнићког, фрањевца Вите у манастиру Високи Дечани, затим Вигња Милошевића, натписа из Скопља, као и из Стоца у Херцеговини), о падежним наставцима у херцеговачко-крајишком дијалекту српског језика, о већем броју речи и њиховом значењу у језику фрањевачког писца Павла Папића, затим посебно о Љубомиру Стојановићу, Павлу Илићу и др.
Библиотека Књижевност и језик - књига 24
Готово два века је прошло откако се српска наука ухватила у коштац са лингвистичком дисциплином коју данас називамо творбом речи. Иако наизглед на периферији језичких и књижевнојезичких питања, на плану творбе речи је за ово време ангажован готово најзначајнији научнички потенцијал у Срба. Довољно је поменути само нека имена − Вука Караџића, Стојана Новаковића, Александра Белића, Радосава Бошковића, Михаила Стевановића, Ивана Клајна, а значајан допринос на овом пољу дали су и страни слависти. Ови истраживачи су оставили десетине вредних научних монографија и на стотине студија и чланака из ове лингвистичке области. То довољно гововори о значају ове дисциплине која тежи да проникне у саме механизме стварања речи, непосредно се ослањајући на друге лингвистичке феномене, те разводњујући границу према блиским дисциплинама, пре свега морфологији и лексикологији…
Библиотека Књижевност и језик - књига 32
Књига ЛИНГВОМАРГИНАЛИЈЕ Боже Ћорића сачињена је – по речима аутора – „од одабраних радова објављених раније у разним домаћим и страним публикацијама“ (5). „Наоко маргиналне, али недовољно осветљене или узгредно описиване језичке појаве“ (5) – Ћорић методолошки извлачи са периферије лингвистике, проблематизује их и размешта по различитим нивоима фундаментално засноване језичке базе.
У једном броју радова Божо Ћорић научним аргументима устаје против догматизма и настраности у лингвистици, откривајући језичке ‘маргиналије’ као значајан лингвистички и социјални простор за разрешење научних неистина, политичких заблуда и језичких злоупотреба. У другима покреће извесна питања српске филологије и лингвистике која заслужују стручну пажњу, и о којима аутор износи сопствено компетентно мишљење…
Јелена Јовановић
