Божо Ћорић: Творба именица у српском језику

Библиотека Књижевност и језик - књига 24 Готово два века је прошло откако се српска наука ухватила у коштац са лингвистичком дисциплином коју данас називамо творбом речи. Иако наизглед на периферији језичких и књижевнојезичких питања, на плану творбе речи је за ово време ангажован готово најзначајнији научнички потенцијал у Срба. Довољно је поменути само нека имена − Вука Караџића, Стојана Новаковића, Александра Белића, Радосава Бошковића, Михаила Стевановића, Ивана Клајна, а значајан допринос на овом пољу дали су и страни слависти. Ови истраживачи су оставили десетине вредних научних монографија и на стотине студија и чланака из ове лингвистичке области. То довољно гововори о значају ове дисциплине која тежи да проникне у саме механизме стварања речи, непосредно се ослањајући на друге лингвистичке феномене, те разводњујући границу према блиским дисциплинама, пре свега морфологији и лексикологији…

Божо Ћорић: Лингвомаргиналије

Библиотека Књижевност и језик - књига 32 Књига ЛИНГВОМАРГИНАЛИЈЕ Боже Ћорића сачињена је – по речима аутора – „од одабраних радова објављених раније у разним домаћим и страним публикацијама“ (5). „Наоко маргиналне, али недовољно осветљене или узгредно описиване језичке појаве“ (5) – Ћорић методолошки извлачи са периферије лингвистике, проблематизује их и размешта по различитим нивоима фундаментално засноване језичке базе. У једном броју радова Божо Ћорић научним аргументима устаје против догматизма и настраности у лингвистици, откривајући језичке ‘маргиналије’ као значајан лингвистички и социјални простор за разрешење научних неистина, политичких заблуда и језичких злоупотреба. У другима покреће извесна питања српске филологије и лингвистике која заслужују стручну пажњу, и о којима аутор износи сопствено компетентно мишљење… Јелена Јовановић

Александар Милановић: Језик весма полезан

Библиотека Књижевност и језик - књига 45 Динамични друштвени процеси на смени 18. и 19. в. нужно су водили разрешењу кључних питања тадашње српске културе: којим типом књижевног језика и каквом ћирилицом Срби треба да пишу у будућности. Иако се расплет језичких полемика протегао и на период после објављивања Рата за српски језик и правопис Ђуре Даничића, централног филолошког дела објављеног 1847, те се може говорити и о томе да је захватио читав 19. в., педесетогодишњи период између 1768. (појава Славеносрпског магазина Захарија Орфелина) и 1818. (појава Српског рјечника Вука Караџића) суштински је предиспонирао даљи развој догађаја, који је несумњиво ишао у смеру коначне победе Вукових реформаторских идеја о књижевном језику, којем ће у основи бити простонародни језик. Управо такав књижевни језик, праћен поједностављеном српском грађанском ћирилицом и фонетским (фонолошким) правописом, омогућио је и његову највећу корист: да се српски народ метеорском брзином током 19. в. издигне из свог културног и образовног таворења условљеног вишевековном окупацијом, а потом да у 20. в. читавим низом личности и њихових дела (Никола Тесла, Милутин Миланковић, Михаило Петровић Алас, Иво Андрић, Милош Црњански, Емир Кустурица и др.) пронесе и славу српске културе.

Мирјана Стакић Савковић: Путујућа учионица

Књижевност и језик - књига 58 Појмом стручно путовање као стваралачка активност у настави књижевности примарно се означава специфичан облик изванучионичке наставе која се изводи на предвиђеним локалитетима повезаним са оним наставним садржајима који су полазиште истраживачког рада и стваралачког продуковања учесника (наставника и ученика). Овакво одређење стручног путовања као стваралачке активности у настави књижевности засновано је у карактеристичним педагошко-методичким стратегијама и истраживачко-стваралачком приступу изванучионичком наставном раду.

Миодраг Павловић – Спреми се да говориш

Библиотека Књижевност и језик - књига 47 „Нема сумње да највећи терет али и највећи изазов увођења ученика у свет лирске поезије припада учитељима. Учитељ ће бити у прилици да лирско дело ученицима представља на доживљајни начин, да их упознаје са водећим посебностима лирске песме, да именује основне појмове и садржаје који се везују за свет лирског дела и да садржај који је за ученике био део игре, изведе на пут којим ће се будући читаоци кретати до краја школoвања, читајући, доживљавајући и тумачећи песничке текстове најразличитијих поетских и естетских врста.” Миодраг Павловић Нека ти ова књига, уважени читаоче, буде од користи у формирању сопственог искуства. Нека те подстакне да истраживачки читаш, стваралачки доживљаваш и поуздано интерпретираш књижевно дело, у складу са сопственим могућностима, способностима, предзнањима и интересовањима. Нека те спреми за сусрет са уметничким делом/ животом на организован, систематичан, методички и методолошки осмишљен начин. Нека се из ове књиге, посредством њеног даровитог аутора, „у збиљу и стварност пројектују делотворна сазнања о врлинама и вредностима”. О лепоти. Веруј аутору Књиге. Ономе који одише племенитом духовношћу. Од њега се, у редовима који су пред тобом, о лепотама живота има шта сазнавати, а о књижевности поучити.

Милорад Дашић: Народна књижевност у наставним плановима и програмима

Библиотека Књижевност и језик - књига 51 Ова књига представља незнатно измењен и допуњен магистарски рад, одбрањен 18. априла 2013. године, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, пред комисијом у саставу: проф. др Бошко Сувајџић, ментор, проф. др Зона Мркаљ и др Лидија Делић. У тренутку када је одбрањен магистарски рад, само две читанке за први разред средње школе биле су акредитоване од стране Министарства просвете. То су Читанка са књижевнотеоријским појмовима за I разред средње школе, аутора Љиљане Николић и Босиљке Милић, у издању Завода за издавање уџбеника и наставних средстава, и Читанка за први разред средње школе, аутора Душка Бабића, у издању БИГЗ-а. Из тог разлога само су ове две читанке узете у разматрање.