Новела од В. Врчевића до С. Матавуља и италијанска новелистичка традиција.
Библиотека Књижевност и језик - књига 25
Радећи на уистину великом корпусу текстова (италијанска новела и њено теоријско осмишљавање током пет векова, као и дела В. Врачаревића, С.М. Љубише и С. Матавуља), суверено владајући новим наратолошким приступима и проучавајући развој новеле и њено преплитање са другим приповедним формама у италијанској књижевности, Снежана Милинковић је успела и да изнађе властити методолошки приступ и да дође до нових сазнања у односима између две књижевности.
Извод из рецензије проф. др М. Зоговић
Излагање Снежане Милинковић је аналитички досљедно и поуздано вођено. Њен рад садржи неколико важних нивоа: то је прилог компаративној историји српске приповјетке; такође је прилог историји српске приповјетке у сложеним односима између различитих језичких и књижевних струја друге половине 19. вијека; то је такође методолошки поуздано вођен приступ поетици приповиједања сваког од поменутих аутора понаособ и поетици једног тока српске прозе који обухвата распон од фолклорне и фолклоризоване грађе до натуралистичких (верситичких) струја.
Извод из рецензије проф. др Д. Иванића
Појаве, писци и дела.
Библиотека Књижевност и језик - књига 4
У XX веку књижевни токови и везе европских књижевности, а у њима и српске, били су врло динамични. За српско литерарно стваралаштво у тим односима трећа деценија била је изразита.[…]Нужно се поставља начелно питање – какво је место српског књижевног стваралаштва у периоду између два светска рата а посебно између 1919. и 1938. године у породици европских књижевности, имајући у виду да је реч о литератури релативно малог народа, са ограниченим чиниоцем комуникације због специфичног језика[…]
Библиотека Књижевност и језик - књига 44
У обимној литератури о свадби и свадбеним песмама код Срба, занемариване су везе између елемената народне културе, традиционалних представа о свадбеним ритуалима и одговарајућих песама које су њихов део. А управо између свадбеног обреда и песама, које представљају његову вербалну манифестацију, постоји тесна веза (Иванова, 1984, 12), јер су стихови били део свадбене обредно-обичајне праксе. Они су записивани у оквиру описа ритуала, уз одређени тренутак у ком су извођени, али не мали број песама забележен је само са назнаком записивача да је песма свадбена или изван ритуалног контекста.Такви стихови распознају се као свадбени на основу њихових варијаната које су записали етнографи описујући свадбу или на основу садржинске и тематско-мотивске сличности са свадбеним песмама словенских народа које су сачувале сећање на обредни контекст извођења. Пошто песме исходе из обреда, ритуалистичко тумачење свадбених стихова полази од претпоставке да у њима треба открити обредну основу, а потом и начин поетизовања ритуалног модела (Ајдачић, 1998, 218). Када је обред почео да се раслојава и нестаје, губили су се и поједини сегменти свадбених ритуала, али су у свести људи остајали стихови као слика једном већ створених представа и веровања о животу. Зато се у записима тих песама, које су прелазиле у друге песничке врсте, до извесне мере, могу сагледати одређени акционални елементи обреда (Богдановић, 2000, 11).
Песме говоре о свим деловим свадбе, свим учесницима ритуала, али су, по правилу, намењене неком од носилаца функција у систему обредно-обичајне праксе: младој, младожењи, куму, старом свату, младеначким родитељима, итд.
Библиотека Књижевност и језик - књига 15
Сви српски средњовековни владари били су светородни. Од светог Симеона, Стефана Немање потичу Немањићи. Од светог кнеза Лазара потичу Лазаревићи и Бранковићи. Својим владарима стари српски писци посвећивали су своја најзначајнија дела – старе српске биографије. И сами владари били су писци. О њима, дакле, говоре студије и чланци прикупљени у овој књизи.
Књижевност и језик - књига 53
Књижевнотеоријска мисао на почетку двадесетог века била је обележена једним, на први поглед сасвим разложним захтевом да се успоставе стабилне везе између појмова и њиховог прецизног језичког израза. „Не треба мислити да је могуће знати књижевне особине, а не знати термине који их бележе”, вели Богдан Поповић. „Те две ствари су практично нераздвојне једна од друге. Где појма има, ту има и назива и имена; и обратно, где назива нема, ту се не зна ни за одговарајући појам.” Данас је, међутим, очигледно да је успостављање стабилне везе појма и његовог назива вероватно и највеће изневерено очекивање науке о књижевности у протеклом столећу. Уз мало цинизма, могло би се рећи да је грандиозна теоријска мисао о књижевности у двадесетом веку своју сврху нашла не у томе да појмове које користи недвосмислено и прецизно дефинише, већ, напротив, да управо свест о двосмислености и нестабилности термина што више нагласи и увећа, или, другим речима, да у самој несавршености дефинисања предметa свог интересовања нађе залог и смисао опстанка.
Библиотека Књижевност и језик - књига 16
Свесна да је за тумачење књижевности неопходно имати чврсто упориште у методологији проучавања књижевности, Оливера Радуловић је такво упориште потражила и нашла у откривању библијског подтекста у књижевним делима. Тај подтекст она тражи успостављањем интертекстуалних веза између дела које тумачи и Библије. Библија се тако овде види као „књига над књигама“ и представља исходиште свих књижевних дела која чине историју књижевности. Стога је њен основни оперативни метод компарација којом изналази не само интертекстуалне везе између књижевних дела и Библије већ и између књижевних дела различитих писаца која имају неко заједничко исходиште у Библији.
Из рецензије Павла Илића.
Библиотека Књижевност и језик - књига 6
Једну од изузетно важних књига Новице Петковића, књигу „Огледи о српским песницима“, чини шест огледа од којих су неки раније били објављени у књигама („Огледи из српске поетике“, „Лирика Милоша Црњанског“) а неки у зборницима радова у оквиру серије „Поетичка истраживања“ Института за књижевност и уметност у Београду.Међу овим огледима најопштији предмет има онај који је посве-ћен развоју ритма и интонације у српском стиху („Ритам и интонација у развоју српског стиха“) и у коме је основни циљ овако дефинисан: „овим радом не желимо да постигнемо ништа друго осим да ближе осветлимо процес одвајања нашега уметничког стиха од усмено-фолклорне основице. Још уже и тачније: процес његовога уметничког усавршавања[…]
Нема сумње да овај оглед али и читав низ других радова Новице Петковића у којима се он упуштао, како би сам рекао, потанко испитивање важних промена у модерној српској књижевности треба видети као наговештај специфично замишљене историјске поетике српске књижевности или пак историје модерне српске књижевности која би се ослањала на онај концепт који је сам Новица Петковић изложио у разговору поводом „Европских оквира српске књижевности I–V“ Драгише Живковића[…]
Из Тамни предачки гласови и модерно тумачење књижевности Радивоја Микића
Задаци за додатни рад ученика 7. и 8. разреда.
Невена Петровић и Оливера Станковић су наставнице српског језика у ОШ „Бранислав Нушић” у Доњој Трнави код Ниша.
Ова књига задатака је настала из потребе да се помогне ученицима да се што боље припреме за такмичење из књижевности. Књига прати програм такмичења из књижевности по предложеном редоследу Друштва за српски језик и књижевност из Београда – по месецима. Обухваћена су сва књижевна дела из програма и књижевнотеоријски појмови. Дата су и решења задатака.
Задацима је обухваћен програм за такмичење ученика седмог и осмог разреда. На крају разреда су и додатна питања у вези са делима која нису у програму, али се налазе у читанкама, као и одломци из књижевних дела за ове разреде. Као литература у припреми књиге су коришћене читанке свих издавача, као и различите енциклопедије и приручна литература.
Ова књига би требало да помогне и наставницима српског језика приликом припреме ученика за такмичење, али се може користити и за увежбавање и проверу знања из књижевности уопште.
До скора је неписано правило било да се у основној школи инсистира на учењу и разумевања области језика, а да се озбиљнији приступ тумачења књижевности оставља средњој школи. Само такмичење Књижевна олимпијада поставило је нове захтеве пред ученике и наставнике основних и средњих школа и у многоме унапредило подучавање књижевности. Одатле се створила потреба за додатним материјалом који би ученике припремао за такмичење у познавању књижевности што је најпре учинила проф. др Зона Мркаљ својим приручником Колико познајеш књижевност дајући смернице и оквир питања за ученике основнх и средњих школа како би такмичење заживело, а пошто се такмичење током година успешно развијало, ова збирка представља прави одговор на питање како се успешно припремити за Књижевну олимпијаду.
У овој збирци задатака ауторке су из области уметности приступиле српском језику као предмету уметности речи освеживши наставу и доносећи много више простора за развој стваралаштва ученика и креативности у тумачењу и разумевању књижевнотеоријских појмова. Збирка је пример како се може избећи незанимљива и сувопарна анализа књижевнх текстова по устаљеним шаблонима вештим повезивањем најразноврснијих информација и међупредметних садржаја чинећи их пријемчивијим за ученике. Пажљиво састављена питања својом формулацијом помоћи ће сваком наставнику да методички унапреди приступ читању и разумевању прочитаног. Детаљном анализом текстова и књижевних дела у целини ауторке су одшкринуле врата занимљивој и функционалној настави и на известан начин створиле допуну за многобројне читанке различитих издавача.
Светлана Медар
Извод из Речи рецезента
Библиотека Књижевност и језик - књига 9
Књига „Топос пута у српској народној бајциˮ Наташе Станковић-Шошо у издању Друштва за српски језик и књижевност Србије представља њен незнатно, за штампу адаптиран, магистарски рад. Састоји се из увода, десет централних поглавља, закључка, индекса појмова и имена, списка извора и литературе.
У сажетом уводу изложени су основни циљеви рада – испитивање функције топоса у структури српских народних бајки и откривање не само међуодноса са мотивом путовања, већ и са самом конструкцијом радње и различитих сижејних целина…
Нада Милошевић-Ђорђевић
Обликовање и облици српске усмене прозе.
Библиотека Књижевност и језик - књига 7
У XIX веку рађа се фолклористика као наука о материји којом се фолклор бави[…]. Настала у непосредној вези са науком о језику, фолклористика је добила своје место управо у тренутку када је наступила нова, компаративна ера у лингвистици откривањем језичког материјала санскрита, класичног језика индијских епова, његовог поређења са другим индоевропским језицима и уочавања њихових сличности.[…] Тако је и прва теорија о пореклу приповедака означена као „индоевропска“ да би истовремено добила назив „митолошка“,[…] захваљујући тумачењу браће Грим да су бајке остаци некадашњих митова[…]
