Награда Вукове задужбине за науку 2007. године
Не знам је ли ово значајна књига, али знам да је посвећена значајном човеку. Човеку који је истински љубећи свој народ доживео да га нападају као издајника и разоритеља народних идеала. Човеку који је слепо проповедао истину како истина коју је проповедао не би била слепа. Монаху који је имао вере у науку и научнику који је посветио своју науку вери. Архимандриту који је знао да управља животом једног манастирског братства, а није умео да буде управитељ сопственој судбини. Историчару који је рушио историјске заблуде у заблуди да ће једнога дана истина однети превагу над лажи. Који се мразио са свим оним што је Србију, мислио је, вукло у опсене шарлатанства, у бездане националне митоманије и лажи.
Извод из беседе поводом доделе награде Вукове задужбине за науку у 2007. години.