Програм 66. Републичког зимског семинара

Предавање је посвећено данас неизмјерно важним и популарним темама вјештачке интелигенције (ВИ) и посебно моделима језика (МЈ). Уводни дио ће покушати појаснити поприлично недефиниран појам интелигенције, и приказати развој ВИ, њене успоне, падове и громогласно ступање на свјетску позорницу лансирањем ЧетГПТ-ја прије, тек, двије године. Наставак ће на реалним примјерима објаснити како рачунари постају ‘паметни’. Посебно ће се указати на избор значајки тј., података с којима рјешавамо дани задатак. То ће олакашати разумијевање како се лингвистички модели претварају у нешто што рачунар разумије. Задњи дио ће бити демистифицирање ЧетГПТ-ја (и осталих, сличних, модела језика). Све ово је увод за крај у којем ће се дати одговор на поднаслов овога предавања.

Алексу Шантића су као класичног пјесника, један вијек од упокојења, потврдили српски језик и национално колективно памћење. Његово љубавно и родољубиво пјесништво, као и поезија прожета и одређена нарочитом снагом православне духовности, зраче непреварљивом свјежином поетске убједљивости, језичком снагом и емотивним набојем. Данас је потврђен и вишекратно, са разних страна овјерен и статус Алексе Шантића као народног пјесника, јер се његови најбољи стихови примају и разумијевају као дио колективне својине, а њихов творац не само као велики пјесник већ и као рођачки блиска фигура тако важна у интимном свијету свакога од нас.

Неуронауке, као интердисциплинарна област која проучава функције и структуру мозга, све више налазе примену у образовању. Разумевање како мозак учи, памти и обрађује информације омогућава наставницима да прилагоде методе поучавања потребама ученика. Савремена истраживања показују да стратегије попут учења кроз игру, примене визуалних елемената и повезивања градива са емоцијама значајно побољшавају процес памћења и разумевања. То је у складу са природним начином обраде информација у мозгу. Примена неуронаука у школама не само да оснажује ученике већ и доприноси развоју образовног система који је прилагођен потребама 21. века. Ова синергија науке и образовања представља корак ка будућности у којој ће ученици не само усвајати знање већ и развијати потенцијале на најефикаснији начин.

Кроз ово интермедијално предавање путоваћемо језичко-музичким просторима српских дијалеката. Откриваћемо како је могуће мелодијски описати посебности одређених дијалекатских области, колико се место и дужина акцента у речи могу и ритмички тумачити, која су књижевна дела настајала на дијалектима, као и које су народне песме изразити носиоци одлика сваког од српских дијалеката. Казивањима и вокално-инструменталним изведбама створићемо вербално-музичку читанку која ће озвучити доминантне карактеристике српских дијалеката и показати раскош и разноврсност начина на које певају српски дијалекти.

Предмет интересовања за ову радионицу је приступ дијалектима српског језика у школским уџбеницима, с основним циљем да се утврди могу ли ученици на основу уџбеника стећи базичне представе о дијалектима српског језика, нпр. о њиховом простирању и главним њиховим језичким особинама. Анализа уџбеника је показала да у њима постоје одређени недостаци, који засигурно отежавају (а можда и онемогућавају) разумевање ове научне области. Неки проблеми се издвајају као доминантни: 1. терминологија ‒ често је нејасна, замагљена, почевши од одређења термина дијалекат и његовог односа према терминима језик, наречје, говор, а затим и између лингвонима српски језик и термина „штокавски дијалекат“ / „штокавско наречје“; 2. материјалне грешке ‒ јављају се, било у описима појединачних дијалеката, било у њиховим картографским приказима; 3. недоследности ‒ бележе се нелогичности и недоследности у описима народних говора (нпр. између текстуалног и картографског представљања дијалеката).

Радионица је усредсређена на интермедијални приступ наставним јединицама из ренесансне књижевности. Предлажу се начини да се, превасходно уз помоћ ликовне уметности ренесансе, превазиђу изазови у усвајању општих одлика овог периода и разумевању његове естетике. Излажу се конкретни поступци и за мотивисање ученика за упознавање са појединим делима из наставног програма.

Тема ове радионице јесте предлог активности помоћу којих би наставници могли да заинтересују ученике за тему нових речи у српском језику. Путем ових активности са ученицима би могли да обраде, с једне стране, различите граматичко-правописне теме, као што је творба речи, позајмљивање и адаптација страних речи у српском језику, писање страних речи и др., а с друге покрену динамичне разговоре о оправданости/неоправданости позајмљеница у српском језику и употребе/стварања нових речи генерално.

Радионица ће обухватити предлоге како да наставници кроз практичне активности и методе (било кроз додатне часове или организовање самосталних радионица, секција или семинара) уведу тему нових речи у наставу. У питању ће бити предлози о креирању различитих квизова, визуелних и откривалачких задатака, коришћењу различитих истраживачких метода као што је претрага онлајн корпуса и речника, коришћењу визуелних материјала, рада у тимовима на дебатама, као и предлози критичком приступу темама као што су Избори за реч године или за Најбољу нову српску реч.

Свака од предложених активности биће осмишљена тако да покаже како нове речи могу постати део наставног програма, подстичући ученике на активно учење и истраживачки рад. Усвајајући предлоге са радионице, наставници ће ученицима моћи да пренесу методе како да користе савремене и занимљиве приступе за упознавање са новим речима у српском језику и како да размишљају о њиховом значењу и потенцијалу. На крају радионице, наставници ће имати сет конкретних метода и алата за подстицање ученика на радозналост и креативно истраживање лексичких новина у српском језику.

Радионица истражује примену драмских метода и примењеног позоришта, са нагласком на Театар потлачених, у настави књижевности, уз интеграцију интермедијалног приступа. Повезивањем текста са сликом, звуком, покретом и дигиталним садржајима, обрада књижевности постаје интерактивнија, савременија и ближа ученицима.

Кроз технике као што су форум позориште, замрзнуте слике и игре улога, ученици оживљавају мотиве, сукобе и односе у књижевним делима, истовремено креирајући алтернативне интерпретације текста. Интермедијалност обогаћује овај процес, омогућавајући визуелизацију књижевних сцена, реконструкцију атмосфере кроз звук и укључивање дигиталних платформи за колективно креативно учешће.

Радионица показује како ове методе подстичу дубље разумевање књижевних дела, развој критичког мишљења и емпатије. Комбинацијом текста, позоришта и различитих медија, књижевност постаје динамична и релевантна, а ученици мотивисани за активну интерпретацију и интеракцију, што наставни процес чини богатијим и смисленијим.

Тема радионице је систематично испитивање, оснаживање и анализирање ученичких ставова о важности правописа. Правописна компетенција је саставни део наставе српског језика и књижевности, али и пратећи елеменат на другим наставним предметима, као и у свакодневној комуникацији. Спроведена је радионица код ученика 4. разреда Техничке школе у Трстенику. Основни задаци радионице су: (1) да се код ученика путем упитника испита просечна заступљеност става о важности правописа код дечака и девојчица; (2) какве ставове ученици заступају о важности правописа у одређеним занимањима; (3) да се код ученика анализом мотивационог писма испита употреба правописа кроз групни облик рада; (4) да се код ученика развије дискусија на основу добијених резултата; (5) анализирати правописне грешке мотивационог писма; (6) анализом материјала указати на важност правописа у свакодневној комуникацији.

Врање је познато по јединственом мелосу, препознатљивом дијалекту и неговању традиције кроз врањску градску песму. Поводом манифестације Март – месец српског језика, ученици Гимназије у Смедереву извели су представу Врањска градска песма у делима Б. Станковића.
Песме које су у музичком аранжману извели солисти и хор су: Славуј пиле, Шано душо, Џанум на сред село, Жал за младос, Стојанке,бела Врањанке, Отвори ми бело Ленче и Русе косе.

Ученици обично не читају пажљиво песме које пева Коштана, многи и не схватају значај текста, још мање познају мелодију песме. На радионици ће колеге имати прилику да чују документарне податке о песмама (настанак, композитор, животне приче јунака…) и приближе ученицима значај врањске градске песме.

Вештачка интелигенција има потенцијал да битно промени карактеристике начина на који комуницирамо, па самим тим и како учимо и предајемо језике. Но, превише је рано да доносимо коначне судове и предлажемо ауторитативна теоријска решења. Време јесте, међутим, да поставимо права питања и потражимо одговоре који ће нам омогућити смисаоно промишљање и артикулацију педагошке праксе у новим цивилизацијским условима. У циљу формулације речених питања, у овом предавању ћу се критички осврнути на улогу информативних технологија у настави језика са посебним освртом на методику наставе и педагошку димензију наше праксе.

У предавању се наглашава важност редоследа наставних садржаја у наставној пракси. На почетку се скреће пажња на скрајнутост овог питања у методици, а затим се наводе примери којима се ово питање проблематизује. Пажња се, даље, фокусира на важност редоследа наставних јединица у настави лексикологије, а онда се детаљније разрађује редослед метафоре и метонимије у настави лексикологије. Износи се и донекле доказује хипотеза да иако је метонимија базичнија од метафоре и раније се усваја у дечијем језику, ученици лакше усвајају метафору и зато јој треба дати првенство у настави.

У години када се обележава 850 година од рођења Светога Саве неопходно је указати на место где се родио Растко, али и на простор његовог духовног рођења. Имајући у виду телесну, духовну и есхатолошку димензију, можемо говорити о три завичаја Светога Саве: Рас, Света Гора и Вишњи Јерусалим. За ову прилику усредсређујемо се да говоримо о прва два његова завичаја и нарочито о томе како су они утицали на формирање Светога Саве као књижевника.

На овој радионици механизми полисемије посматрају се у функцији развоја логичког и асоцијативног мишљења ученика. На основу налаза водећих психолингвистичких истраживања (онтогенетских и микрогенетских) извлаче се импликације о времену и редоследу обраде метонимије и метафоре у наставној пракси. Посебна пажња биће посвећена анализи проблема који се крију у уџбеничким лекцијама, са циљем да се пренебрегну грешке и понуде најадекватнији кораци за обраду ових механизама.

Рад у радионици биће усмерен на представљање примера из педагошке праксе, који се тичу интерпретације књижевних дела илустрацијом. С обзиром на то да повезаност литерарног и визуелног медија код ученика подстиче стваралачке могућнoсти, указаћемо (1) на предности које доноси интерпретација књижевног дела илустрацијом у старијем основношколском узрасту и на (2) добијене резултате истраживања о интерпретацији дела на овај начин. Надаље, приказаћемо методичке импликације представљајући могуће моделе наставе. Практични значај ових модела огледа се у њиховој интермедијалној вези, али и као нацрт за даљу могућу имплементацију у наставну праксу. Показаће се да примена илустрације, у циљу интерпретације дела, доприноси развоју критичког мишљења, те да ученици лакше стичу књижевна знања о делима интерпретираним на овај начин. Наведени примери могу допринети не само унапређењу квалитета рада већ и промени перспективе интермедијалне праксе када је илустрација као медиј у питању.

Развијање различитих језичких вештина један је од основних циљева наставе српског као страног језика. Не желимо да наш ђак све одлично разуме, али не може ништа да каже, као што не желимо да ђак одлично зна изолована граматичка правила, али не уме да напише једноставан текст. На овој радионици ћемо заједно одговарати на питање које различите садржаје можемо понудити ученицима српског као страног језика како бисмо њихове вештине држали у каквом-таквом балансу.

На радионици ћемо говорити о томе како наставник да усмери чланове школских секција да своја знања и вештине из других области повежу са наставним јединицима српског језика и књижевности и да учествују у стварању интермедијалних садржаја.

Чланови драмске секције снимају клипове под називом Куварски специјалитети од гласова до речи и воде виртуални куварски шоу: кувају гласове, пеку их и објашњавају суштину гласовних промена користећи разне ефекте. Или направе клип (или драматизацију) о јунаку/писцу који ће се обрађивати на часу.

Чланови информатичке секције учествују на часовима утврђивања тако што праве интерактивни пано који садржи Кју-ар кодове квизова, лекција, клипова и прозоре који воде до других занимљивих садржаја (емисија, филмова). Или праве видео-игрицу која прати тему обраде (нпр. мегдан Марка и Мусе).

Чланови литерарне, ликовне и информатичке секције помажу у креирању стрипа након обраде (нпр. епског циклуса) или праве друштвену игру Правописна заврзлама која ће се играти на часовима обнављања. Чланови литерарне и ликовне секције представљају своје минијатурне књиге бајки које су правили и осликавали (увод у обраду народних бајки).

Наслов симболично указује на ограничења и разочарања у примени вештачке интелигенције у настави српског језика и књижевности. Циљ радионице је да се осветле потенцијал и ограничења ВИ у настави српског језика.

Може нам помоћи у брзој анализи текстова, креирању квизова и подршци у припреми часова. Њена употреба често доводи до непотпуних или погрешних интерпретација књижевних дела, посебно у случајевима када је потребно дубље разумевање контекста, стила и културних специфичности.

Радионица ће представити примере погрешне употребе ВИ, истражити разлоге за такве грешке и указати на ситуације у којима је коришћење ВИ оправдано и корисно. Наставници ће научити како да балансирају у коришћењу ВИ, подстичући ученике на критичко размишљање и самосталну анализу, уместо на пасивно прихватање резултата које нуди вештачка интелигенција.

* Тема радионица је преузета од Борислава Вукојевића, асистента и докторанда на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Последњих година у пракси се сусрећемо са чињеницом да ученици имају потешкоће у разумевању народне књижевности. И поред живе речи наставника, уметничких интерпретација, тумачења непознатих речи, ученици не разумеју прочитани текст, посебно епски десетерац. Радионица је осмишљена кроз три презентације.

Поред изабраних стихова из песама приказани су делови стрипа који те стихове илуструју и на тај начин чине сиже песме. За прву презентацију о епским песмама старијих времена (Женидба Душанова и Женидба краља Вукашина) коришћен је стрип Чудесни свет Ђорђа Лобачева. У другој презентацији о песмама косовског циклуса (Косовка дјевојка и Цар Лазар и Царица Милица) употребљене су илустрације Ђорђа Лобачева из књиге Пре шест столећа, док је трећа посвећена тематском кругу песама о Марку Краљевићу и за њу су искоришћене илустрације различитих аутора из књиге Дарка Шаренца Краљевић Марко у машти ликовних уметника.

Предавање је посвећено турцизмима као најбројнијим позајмљеницама у српском
језику. Размотрићемо сам термин турцизам и шта све он подразумева, а затим приказати статус турцизама у савременом српском језику. Анализа турцизама ће бити базирана на богатом корпусу, који обухвата и анкете, као грађу из уџбеника који су у употреби у настави српског језика и књижевности данас. На тај начин дајемо увид у турцизме који су у активној употреби, као и у оне који су на периферији савременог лексичког система. Циљ нам је да кроз илустративне примере укажемо на могућности обраде и представљања турцизама у настави.

Савремени начин образовања захтева примену информационо-комуникационих технологија у образовном процесу. Оснаживање наставника српског језика и књижевности како би ефикасно искористили потенцијал вештачке интелигенције у настави, постаје важан ресурс за подстицање критичког мишљења ученика и развијање медијске писмености, неопходних способности за навигацију у онлајн окружењу.

На примеру обраде романа Животињска фарма Џорџа Орвела, радионицом ће бити обухваћене иновативне методе и наставне активности које подстичу способности критичког промишљања, креативност и продукцију у непосредном и дигиталном окружењу. Практични савети за интеграцију медијске писмености у наставу књижевности могу допринети стварању безбедног и подстицајног онлајн окружења за ученике. Етичка питања, као што су грађанска одговорност појединца у савременом друштву, пристрасност алгоритама и приватност, заједно са техничким и педагошким изазовима, представљају додатне аспекте који ће радионицом бити обухваћени.

Предлог Националног програма за развој и вредновање читалачке писмености предлаже различите поступке за систематски приступ развоју читалачке писмености и критичког мишљења код ученика. На радионици се представљају практична искуства у примени методичких поступака којима се, током обраде књижевних дела школске и домаће лектире, кроз занимљиве и подстицајне задатке подстичу различите врсте читања, развија креативност и критичко мишљење.

Методички поступци који ће бити представљени подразумевају интермедијалност – користе се различити формати да се књижевна дела критички прочитају или стваралачки преобликују. Израђујући текстуалне или дигиталне материјале, ученици развијају креативност и тумаче књижевна дела повезујући их са сопственим искуствима и интересовањима. На радионици ће бити приказани продукти таквог рада (интерактивни дневници читања – тзв. „преклапалицеˮ стрипови, видео-игре, блог, подкаст). Представиће се примери наставних активности које су награђене на више конкурса за методичке иновације, укључујући и награду „Милија Николићˮ.

Ова радионица намењена је наставницима који желе да унапреде своје педагошке праксе кроз интеграцију различитих информатичко-комуникационих технологија (ИКТ) у наставу. На радионици ћемо обрадити неколико ИКТ алата који су једноставни за употребу, а позитивно утичу на мотивацију ученика и жељу за истраживањем и стицањем знања. Биће представљене могућности корелације са другим предметима, те потенцијални облици пројектне наставе.

Радионица ће обрадити тему дигитализације у настави и коришћења различитих средстава у сврху унапређења традиционалних облика наставе, са фокусом на активност и ангажованост ученика, сарадничко учење и стицање знања кроз истраживање. ИКТ алати које ћемо на овој радионици обрадити тако да наставници стекну потребне вештине да по повратку у школе могу и сами да их успешно користе су: Canva, Mentimeter, Book Creator, CapCut, Padlet.

Радионица је осмишљeна као приказ похваљених и награђених примера из школске праксе који указују на могућности примене драмског метода, играња улога и сличних иновативних метода и техника учења. Кроз радионицу се истичу модели учења који богате међупредметне корелације и подстичу развијање међупредметних компетенција у настави српског језика и књижевности. Посебно се истичу могућности подстицања активног учења у контексту интермедијалности (ученици као главни актери учења на часу и предности интермедијалности у циљу превазилажења фронталног облика рада), осавремењавање наставног процеса и избегавање замки традиционалног приступа у настави.