Извештај о конкурсу Друштва за српски језик и књижевност Србије на тему „Реч која је обележила 2022. годину”

У оквиру манифестације „Март – месец српског језика”, Друштво за српски језик и књижевност Србије организовало је „Избор за реч која је обележила 2022. годину”. За петнаест дана стигло је 410 речи које су послали ученици из више од педесет градова и села широм Србије, међу којима су Аранђеловац, Бела Црква, Београд, Бољевац, Бор, Брезјак, Брестач, Бујановац, Ваљево, Велико Градиште, Владичин Хан, Врање, Врњачка Бања, Вршац, Голобок, Ечка, Житковац, Житорађа, Зрењанин, Ивањица, Инђија, Јагодина, Кладово, Ковин, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Куршумлија, Лазаревац, Лапово, Лесковац, Лучица, Мајданпек, Мачкат, Младеновац, Неготин, Ниш, Нови Сад, Панчево, Параћин, Пећинци, Пирот, Пожаревац, Прокупље, Рашка, Рума, Сечањ, Смедерево, Смољинци, Степановићево, Суботица, Чачак, Шабац, али и Бања Лука, затим Љубљана, Москва и други градови у којима живи српска дијаспора.

Комисија Друштва за српски језик и књижевност Србије одабрала је реч исцељење за реч која је обележила 2022. годину. Ову реч предложиле су Вања Лазаревић, ученица трећег разреда Филолошке гимназије у Београду и Нађа Милићевић, ученица другог разреда Гимназије у Крушевцу.

Из перспективе српских основаца и средњошколаца, 2022. годину обележио је престанак пандемије вирусом корона, враћање уобичајеним обавезама, повратак у школу, наставак дружења, излазака и живота без дистанце. Због тога су се међу речима које су ученици предложили нашле и буђење, животоворност, здравље, искра, нада, оживљавање, оздрављење, помак, превазилажење, преображај, препород, просветљење, узлети друге.

Година 2022. донела је и рат у Украјини, па се међу предложеним речима налазе и оне које се односе на ситуацију у свету, на пример, неизвесност, раскол, рат, страх, туга, као и на последице нестабилне ситуације: дезинформација, инфлација, поскупљење, санкције.

Исцељење је глаголска именица настала од префиксираног глагола исцелити (се), који значи „лечењем довести у здраво стање, излечити (се)”. Када се односи на рану, повреду, значи „зарасти, замладити се, залечити”. У основи овог глагола налази се индоевропски, прасловенски и свесловенски придев цео. Именица исцељење учестало се користи у савременом српском језику, а електронски корпус показује да се често употребљава са значењем чудесног, натприродног оздрављења и да се односи и на физичко и на духовно излечење.

Обавештавамо учеснике који су предложили одабране стихове и одабрану реч да ћемо их крајем марта обавестити када и где ћемо им уручити симболичне награде.