Вебинар за наставнике српског језика као завичајног, 22. октобра 2021. године
ПРОГРАМ ВЕБИНАРА
| 9.00 –9.45 | Регистровање пријављених полазника вебинара |
| 9.45–10.00 | Весна Ломпар, Поздравна реч: зашто је важно развијати српски као завичајни језик |
10.00 –10.45 | Зона Мркаљ, Примери задатака за испитивање вештине разумевања прочитаног |
11.00 –11.45 | Светлана Лакићевић, Методика наставе: комбиновани рад у допунској школи на српском језику (тематско повезивање наставних јединица за ученике различитог нивоа знања) |
12.00 –12.45 | Никица Стрижак, Шта (не) чини знање другог језика? |
| 13.00 –14.00 | Пауза |
14.00 –14.45 | Ана Миловановић, Луткарска ћирилица (луткарска метода у учењу српског језика) |
15.00 –15.45 | Виолета Кецман, Имена из страних језика у српском језику – прилагођено писање |
16.00 –16.45 | Разговор са књижевницом Јасминком Петровић води проф. др Славко Петаковић |
| 17.00 –18.00 | Завршни коментари и дискусија |
Предавач: проф. др Зона Мркаљ (професор на Катедри за Српску књижевност на Филолошком факултету у Београду)
Тема: Примери задатака за испитивање вештине разумевања прочитаног
Сажетак:
- У излагању ће се разматрати:
- на шта се све односи вештина разумевања прочитаног;
- како ускладити задатке за проверу разумевања прочитаног са стандардима ученичких постигнућа;
- на који начин се задаци различитог нивоа тежине укључују у рад са полазницима који имају различите могућности, способности, вештине и интересовања;
- да ли су, приликом планирања рада са ученицима у дијаспори, кориснији стандарди за крај првог или другог циклуса образовања (за предмет Српски језик и књижевност) или стандарди који мере постигнућа ученика који уче српски језик као страни;
- које се подобласти предмета Српски језик и књижевност могу довести у везу са испитивањем вештине разумевања прочитаног.
Сва ова питања довешће се, преко мноштва примера задатака, у везу са различитим стратегијама читања, као и са типовима текстова укључених у нове програме наставе и учења, уз истицање важности принципа индивидуализације и диференцијације наставе.
Предавач: Светлана Лакићевић (професор српског језика и књижевности у Основној школи „Јосиф Панчић” у Београду, од 2006. до 2009. наставник у Допунској школи на српском језику у Швајцарској, у Женеви, од 2013. до 2015. године наставник допунске наставе у Француској, у околини Париза)
Тема: Методика наставе: комбиновани рад у допунској школи на српском језику (тематско повезивање наставних јединица за ученике различитог нивоа знања)
Сажетак:
У излагању ће бити речи о томе како се у oрганизацији наставе могу помирити разлике које постоје у знању језика (и код деце истог узраста); како изабрати из задатог Програма текстове/наставне јединице који би били основа за посебне циљеве у оквиру сваке узрасне групе. Ово ће бити показано на примерима из праксе у учионицама Допунске школе на српском језику. Примери ће бити груписани у три целине:
- Народна песма „Орање Краљевића Марка”
- Постављамо питања (сналажење у простору, речник везан за кретање)
- Пијаца (математика на српском језику)
Предавач: Никица Стрижак (виши лектор у Центру за српски језик као страни на Филолошком факултету у Београду)
Тема: Шта (не) чини знање другог језика?
Сажетак:
У овом излагању ће се одговарати на питања: шта чини језичку компетенцију, како се она препознаје и мери, која различита знања учествују у ономе што зовемо знање језика и како се овај концепт различитих компетенција преноси у учионицу у којој се учи српски као други/завичајни/страни језик. Нарочита пажња биће усмерена на питање статуса граматичке правилности и књижевнојезичке норме у настави завичајног језика.
Предавач: Ана Миловановић (ванредни професор Учитељског факултета у Београду
за за наставне предмете Драма и покрет и Луткарска уметност – методички аспект)
Тема: Луткарска ћирилица (луткарска метода у учењу српског језика)
Сажетак:
У излагању ће бити речи о луткарској ћирилици као оригиналном начину усвајања почетне писмености, који је заснован на примени луткарске позоришне уметности у процесу усвајања српског писма, ћирилице.
Садржај предавања:
- Опис луткарске методе у учењу српског језика.
- Методичке посебности луткарске методе у учењу читања и писања српског језика.
- Принципи писања монолога за слово-лутку Луткарске ћирилице (са примером).
- Обрада лирских дела српске народне књижевности словима Луткарске ћирилице (са примером).
- Обрада епских дела српске народне књижевности словима Луткарске ћирилице (са примером).
- Примери слова Луткарске ћирилице.
- Сценски говор слова-лутке у функцији развоја фонетског слуха за гласове српског језика (са демонстрацијом).
Предавач: доц. др Виолета Кецман (професор српског језика и књижевности у Петој београдској гимназији, доцент за ужу наставну област Медији на Високој школи за комуникације у Београду)
Тема: Имена из страних језика у српском језику – прилагођено писање
Сажетак:
Прилагођавање имена из страних језика српској ортографији често је маргинализовано у методици наставе српског језика. Висока фреквентност грешака у писању страних имена на српском језику код средњошколске и одрасле популације, указује на потребу да се ова област методички преиспита и стави у контекст могућности и интересовања данашњих ученика. У том кључу презентација ће обухватити креативни приступ учењу правила српске транскрипције са енглеског, немачког, француског, руског и италијанског језика. У излагању ће бити представљени различити облици и разноврсне наставне методе у обради основних правила транскрипције из страних језика, промене страних имена по падежима, писања придева изведених од страних имена. Презентација ће обухватити истраживачке задатке, правописне вежбе, подстицајне приче и анегдоте у вези са транскрипцијом, прилагођене културално и лингвистички хетерогеној групи ученика. Изложени методички приступи показаће међупредметну повезаност наставе српског језика са наставом страних језика, књижевности, драмске уметности, математике, историје, географије, технике и технологије, али и повезаност са ваннаставним људским делатностима и занимањима – кулинарством, архитектуром, аутомобилском индустријом, банкарством, производњом парфема, спортом и туризмом.
Разговор са писцем: са Јасминком Петровић, писцем за децу и младе, разговор води проф. др Славко Петаковић (професор на Катедри за Српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету у Београду)
Тема: Рафинирана магија књижевности
Сажетак:
У разговору ће бити размотрене поетичко-стилске одлике стваралаштва Ј. Петровић; осветлиће се у којој мери комуникација писца са читалачком публиком у Србији и иностранству доприноси да аутор и читаоци заједно „расту” и „сазревају”; откриће се у којој мери дидактични и хуморни слојеви могу бити интегративни елементи књижевног дела, прожети у специфичној мери како би дело привукло пажњу читалаца и оплеменило их; разматраће се специфичности процеса преношења књижевног дела у сценарио за филм и позориште.