Имајући на уму информације о предлогу Плана уџбеника основног и средњег општег и уметничког образовања и васпитања, упућујемо апел Министарству просвете Републике Србије да не прихвати овај предлог Плана уџбеника, као и да се у процес обликовања новог предлога Плана уџбеника укључе представници наше научне и стручне јавности.
Имајући на уму досадашњу сарадњу Друштва за српски језик и књижевност Србије са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, која се развијала у колегијалном и професионалном духу и обостраном разумевању, утемељеним на заједничким напорима да се дође до најбољих могућих решења у програмима везаним за реформу нашег образовног система и статуса предмета Српски језик у основним и Српски језик и књижевност у гимназијама и средњим стручним школама, изражавамо жаљење што приликом обликовања предлога Плана уџбеника основног и средњег општег и уметничког образовања и васпитања није консултована научна и стручна јавност почев од универзитета до стручног друштва који су у најнепосреднијој вези са научним, наставним и стручним питањима из области српског језика и књижевности. Да је то учињено, постојећи предлог био би обликован уз пуну свест о значају који српски језик и књижевност имају у образовању неког појединца и формирању његовог језичког, литерарног, националног и културног идентитета. То конкретно значи да број страница читанки и граматика не би био драстично смањен, као и то да радна свеска (од петог до осмог разреда основне школе) не би била укинута из уџбеничког комплета за српски језик и књижевност као што је учињено у новом предлогу Плана уџбеника.
Последице оваквог решења су на различитим основама изузетно неповољне за статус српског језика и књижевности у нашем образовном систему. Смањивање броја страница читанки и граматика и укидање радне свеске (од петог до осмог разреда основне школе) у уџбеничком комплету за предмете из ових области, и то у тренутку када још увек није завршен трећи корак у реформи образовног система – а то је доношење наставних планова и програма на основу дефинисаних образовних стандарда и наставних исхода за овај предмет – имплицира смањење наставног плана и програма за предмете Српски језик у основним и Српски језик и књижевност у гимназијама и средњим стручним школама, сужавање избора писаца и њихових дела, скраћење одломака којима би та дела могла бити репрезентована у читанкама, ограничавање методичке апаратуре која те одломке и наставне јединице у граматикама прати, што може довести и до тога да се остане на постојећем броју часова из српског језика и књижевности, чак и њиховом смањењу уместо да се нађе преко потребан простор у оквиру образовних реформи којима би се подржао давнашњи предлог научне и стручне јавности о неопходном повећању броја часова за наставне области из српског језика и књижевности.
Друштво за српски језик и књижевност Србије добило је недвосмислену и јавну подршку свих релевантних научних и наставних институција и стручне јавности Републике Србије када се заложило да се број часова из Српског језика и књижевности у појединим профилима средњих стручних школа не смањује. Том приликом је, као у и више наврата раније, указано на потребу повећања броја часова из Српског језика у основној и Српског језика и књижевности у гимназијама и средњим стручним школама, и наглашено да се у многобројним европским земљама, иначе по много чему различитим, али у домену статуса матерњег језика и књижевности у образовном систему истим, увиђа значај овог типа школског предмета тако што му се и даје адекватан број часова који је много већи од оног који он има у нашем образовном систему.
Иако је планирање елемената уџбеничког комплета и њиховог обима пре свега уређено Законом о уџбеницима и Стандардима квалитета уџбеника, при доношењу овог Плана уџбеника изгледа да се занемарила чињеница да још увек није ни започета, а камоли извршена темељна реформа наставних програма и усклађивање предметних програма, који се граде и профилишу увидом у документа о стандардима ученичких постигнућа и исходима учења.
Први корак у том настојању представља дефинисање исхода1 ученичких постигнућа, за сваки разред основне школе (што је учињено у оквиру пројекта Развионица). Други корак је сложена реформа наставних програма, која би требало да омогући поузданије повезивање свих садржаја предмета и њихово одговарајуће планирање с обзиром на образовне потребе ученика, њихове специфичне потребе и могућности, као и на циљеве наставе предмета и опште циљеве образовања.
Уз заснивање аналитичкосинтетичког, компаративног и проблемског приступа проучавању градива, који подстичу ученичку свесну активност и креативност, оригиналност и критичко мишљење, активира се принцип научности и васпитности који указује на континуирано деловање наставног процеса на темељима струке. Ово утиче и на морални развој ученикове личности, уз наглашавање естетских и етичких компоненти предмета Српски језик.
Да би се настава поставила као истраживачка и стваралачка, неопходно је да удовољи и принципу индивидуализације и диференцијације који у први план ставља сваког појединачног ученика и његове способности (на неком од предвиђених нивоа ученичких постигнућа). То значи да један ученик не мора показати исте способности, знања и вештине из све три подобласти предмета Српски језик (Језик, Књижевност и Језичка култура), али ће се управо међусобним функционалним повезивањем садржаја предмета ученик подстицати да што боље и продуктивније разуме и примењује научено градиво у целости.
Предвиђени исходи могу се, приликом планирања, детаљно повезивати са темама из историје језика, лингвистике, граматике и лексике, стилистике, историје књижевности, теорије књижевности и књижевне критике, а пре свега са школском лектиром (обавезном, изборном, допунском, факултативном) и секундарном литературом. Уз подстицање развоја ученичких компетенција у усменом и писаном изражавању, наставник (као и аутор уџбеника) у обзир ће узимати и међупредметне компетенције и усаглашавати планирање наставних садржаја из српског језика и књижевности са садржајем других предмета, кад год је то сврсисходно.
Приликом планирања, један исти исход активираће се више пута током школске године, сваки пут уз неку другу наставну јединицу. Такво поступање осигурава досезање све вишег и вишег нивоа појединачних ученичких постигнућа, а ученичка знања, вештине и способности се непрестано сагледавају из нових углова, утврђују, проширују и систематизују, акцелеративним током.
Неуважавањем редоследа поменутих елемената у новом Плану уџбеника, у овом случају за предмет Српски језик, нарушава се могућност остваривања значајних наставних циљева (пре свега функционалних), који се у документима о стандардима ученичких постигнућа доводе у први план. Онемогућује се (због значајног смањивања обима уџбеника, или укидања појединих компоненти уџбеничких комплета) стварање такозваних радних уџбеника, који поред обавезног наставног градива нуде и простор за обнављање, утврђивање и систематизовање стечених знања ученика. Ово све доприноси урушавању образовног система Републике Србије, занемаривању било какве потребе да се у стварању Плана уџбеника консултују стручна друштва, методичари, Национално-просветни савет и остала заинтересована тела и појединци.
Имајућу на уму напред наведено, као и свакодневне сугестије наставника из праксе који указују на потребу разуђеније методичке апаратуре у читанкама, граматикама и радним свескама из општих образовних предмета који на основношколском и средњошколском нивоу обрађују садржаје из српског језика и књижевности, апелујемо да се предлог Плана уџбеника основног и средњег општег и уметничког образовања и васпитања не уважи као и да се у обликовање новог предлога
укључе представници научне и стручне јавности.
1Предметни исходи се дефинишу тако да јасно искажу шта ће сваки ученик, као резултат учења, на крају сваког разреда у коме учи одређени предмет, бити у стању да уради. Тиме што се дефинишу за сваки разред, исходи отварају пут за постепени рад на достизању стандарда постигнућа и развој општих међупредметних компетенција. Ово је веома важно зато што су стандарди и компетенције дефинисани за крај основног и средњег образовања. Исходи, дакле, обавештавају, усмеравају и воде наставнике (као и ауторе уџбеника) правцем којим се достижу стандарди и компетенција.