Друштво за српски језик и књижевност Србије, поводом великог јубилеја, стогодишњице постојања, у сарадњи са Библиотеком града Београда, током маја месеца 2012. имало је част да представи најновија издања библиотеке Друштва „Књижевност и језик“.

03.05.2012. | Зоја Карановић - Небеска невеста

"На једну овакву књигу смо чекали дуго, а када се она појавила постало је јасно и да је вредело чекање и да је тако морало бити. Сви који се баве усменим стваралаштвом, независно од методологије за коју су се определили, сагласни су у једном: народна, усмена књижeвност је слојевит и сложен организам, чија синкретична природа захтева и допушта примену различитих истраживачких перспектива.

Професор Зоја Карановић позната је у нашој и светској фолклористици по студијама о народним предањима, приповедним врстама, по анализама епске поезије, кратких говорних облика, а сензибилитет, интересовања, изузетну посвећеност потврђују и два издања антологија српске лирске и лирско-епске поезије. Примарну преокупацију и одабрани угао истраживања усмених родова и врста открива већ наслов ове књиге. Истовремено, насловна синтагма испољава и сложеност функционисања песничких система, јер и придев и именица и њихов спој шире асоцијације и значења ка различитим сферама традиције и стварности. Тако први сусрет са овом књигом сугестивно истиче чврсте споне поезије са митским и обредним комплексом − кроз симболику простора, времена и појава, тим пре што је у динамичним токовима цивилизације свака наредна етапа богатила нијансе значења, јаче или слабије чувајући везе са старијим, потиснутим или измењеним улогама облика и ,,текста"... " - Извод из приказа С. Самарџије

10.05.2012. | Марија Клеут - Из Вукове сенке

"Две целине ове књиге потврђују на најбољи могући начин како поетика не може бити сагледана без књижевноисторијских упоришта и до које мере историја књижевности нуди најсигурније ослонце теоријским анализама и синтезама. Показало се, при том, и у светским и у националним оквирима, да није лако саставити добре књижевноисторијске прегледе. Мада имамо Стојана Новаковића, Павла Поповића, Јована Скерлића и Јована Деретића, усмени родови и врсте у нашој средини још чекају књигу о сопственом историјату, иако је баш народна књижевност значајна за поимање нације, периодизацију литературе и бројне хуманистичке области. Покушаји су, додуше, постојали, али су одавно заборављени, или су остали непотпуни, или су се обликовали под упливима јаче или слабије израженеих идеолошких и политичких тенденција. Први сегмент књиге Марије Клеут врло добро открива разлоге с којих је за потпун и темељан увид у историјат усменог стваралаштва, његовог бележења, штампања и рецепције – потребно неколико живота.

Народна књижевност се најчешће током 20. века, и у нашој средини, изједначавала са Вуковим антологијама, чак и независно од тога да ли се на традицију гледало благонаклоно или је негирана и злоупотребљавана како је коме било потребно... " - Извод из приказа С. Самарџије

17.05.2012. | Валентина Питулић - Трагом архетипа

"У научним приступима колегинице Питулић сагледани су прошлост усмених родова и врста, тематски кругови епике, нарочито песме о Косовском боју, ликови из традиције и историје, лирске руковети и песме ,,на међи", прозне форме, односи између облика, богатство појединих симбола, од божура до цркве, од значења небеских тела до самог Косова. Грађа се увек осветљава из оквира широко захваћене митске, обредне и етнографске подлоге, док је старинама придружено и савремено стање умотворина на косовско-метохијском терену. Усмено стваралаштво није остало изоловано ни од европских оквира, ни од историје српског народа и његове културе, а посебан аналитички ток посвећен је везама усмене и писане књижевности. И при изучавању фолклорних форми, модела и слојева традиције, и кроз сагледавања стваралачких процеса који иду од усмене ка писаној речи, Валентина Питулић је одабрала специфичан угао, присутан у светској науци, али само наговештен кроз поједине досадашње анализе националне књижевности. Студије колегинице Питулић представљају и примену особене методологије, што у први план поставља и наслов њене мозаично склопљене књиге, из чијих се сегмената спаја архаична подлога баштине са периодима српске литературе од средњег века до модерног доба. ... " - Извод из приказа С. Самарџије

24.05.2012. | Вељкo Брборић - Правопис и школа

31.05.2012. |Зорица Несторовић - Класик Стерија

"...Кроз седам поглавља одгонетају се сегменти Стеријиног дела, разноликог по жанровима и мотивима. Велике теме − кризе друштва, власти, породице и личности иначе су вариране од комплекса митова и античке књижевности, до нашег доба, у којем су посебно актуалне. Али, ако тематско-мотивски критеријум може откривати афинитете и проблеме публике, никада није пресудан за естетске домете дела. Зато Зорица Несторовић прати и чиниоце стваралачке радионице, показујући и како се међу класицима успостављају суптилне везе. Уочене су и анализиране особености у заједничком и разноликости у подударном између Доситеја, Мушицког, Сарајлије, Вука, Његоша и Стерије. Приближавајући њихову поезију, идеје, лајт-мотиве, тежње и преокупације дискретно је успостављала не увек подједнако видљив и замршен у историјским немирима, специфичан континуитет културе српског народа, на који су нимало случајно и свако на свој начин, указивали професори Радмила Маринковић и Јован Деретић. И Стерија је један од тих врхунских сведока, јер се у његовом опусу уочавају и везе са средњовековним наслеђем и упућеност на усмену баштину и наговештај будућих токова националне литературе..."

Извод из приказа С. Самарџије