Драги ученици,
Жири је имао много посла јер сте сви послали веома интересантне предлоге. Награђени ученици ће благовремено бити обавештени о термину доделе награда на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Узимајући у обзир изабрану реченицу и образложење датог избора, чланови жирија дошли су до следећег резултата:
1. награда
Има сеоба. Смрти нема.
Милош Црњански, Сеобе
Изабрао сам ову реченицу јер она представља врхунац српског модернизма и сажима читаву нашу историју и људску судбину у само четири речи. У свету где се све мења, где су сеобе наша неминовност, Црњански нам нуди невероватну утеху, да кретање није губљење, већ трајање. Ова мисао ме фасцинира јер смрт не посматра као крај, већ као ништавило које губи битку пред неуништивом енергијом живота и наде. Она је за мене симбол победе духа над пролазношћу и подсетник да оно што је вредно у нама никада заправо не престаје да постоји, већ само мења свој облик кроз време.
Дарко Миладиновић, други разред
Средња школа Варварин, Варварин
2. награда
Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса.
Михајло Пупин, Са пашњака до научењака
Ова Пупинова мисао нам говори колика је важност знања. Рађамо се једнаки, а својом упорношћу и трудом свако од нас прави свој пут. Ничији пут није исти. Пред некима је лакши, а пред некима тежи. То никако не значи да особе чији је пут тежи не могу постати познати научници. Знање не бира људе. Оно се покаже свима који крену да га траже. А границе не постоје. Трагајмо за знањем, да досегнемо вечност.
Михајло Ђурђић, седми разред
ОШ Бранко Радичевић, Габровац-Ниш
3. награда
Није човјек оно што мисли, већ оно што чини.
Меша Селимовић, Дервиш и смрт
Ова реченица ми се допада јер нас подсећа да се права вредност човека не види у његовим речима, већ у његовим делима. Данас људи често говоре о доброти, поштењу и пријатељству, али се тек кроз поступке види ко заиста живи у складу са тим вредностима. Ова мисао ме учи да није важно само шта кажемо или обећамо, већ шта стварно урадимо за друге. Зато мислим да је ова реченица важна и за мене и за све људе, јер нас подсећа да будемо бољи кроз своја дела.
Сара Пенезић, други разред
Машинско-електротехничка школа, Прибој