Савремени изазови наставе српског као завичајног језика ‒ проблем тзв. „комбинованих” одељења

Вебинар за наставнике српског језика као завичајног, 22. октобра 2021. године

ПРОГРАМ ВЕБИНАРА

9.00 –9.45Регистровање пријављених полазника вебинара
9.45–10.00Весна Ломпар, Поздравна реч: зашто је важно развијати српски као завичајни језик

10.00 –10.45

Зона Мркаљ, Примери задатака за испитивање вештине разумевања прочитаног

11.00 –11.45

Светлана Лакићевић, Методика наставе: комбиновани рад у допунској школи на српском језику (тематско повезивање наставних јединица за ученике различитог нивоа знања)

12.00 –12.45

Никица Стрижак, Шта (не) чини знање другог језика?
13.00 –14.00Пауза

14.00 –14.45

Ана Миловановић, Луткарска ћирилица (луткарска метода у учењу српског језика)

15.00 –15.45

Виолета Кецман, Имена из страних језика у српском језику – прилагођено писање 

16.00 –16.45

Разговор са књижевницом Јасминком Петровић води проф. др Славко Петаковић
17.00 –18.00Завршни коментари и дискусија

Предавач: проф. др Зона Мркаљ (професор на Катедри за Српску књижевност на Филолошком факултету у Београду)
Тема: Примери задатака за испитивање вештине разумевања прочитаног

Сажетак:

  • У излагању ће се разматрати:
  • на шта се све односи вештина разумевања прочитаног;
  • како ускладити задатке за проверу разумевања прочитаног са стандардима ученичких постигнућа;
  • на који начин се задаци различитог нивоа тежине укључују у рад са полазницима који имају различите могућности, способности, вештине и интересовања;
  • да ли су, приликом планирања рада са ученицима у дијаспори, кориснији стандарди за крај првог или другог циклуса образовања (за предмет Српски језик и књижевност) или стандарди који мере постигнућа ученика који уче српски језик као страни;
  • које се подобласти предмета Српски језик и књижевност могу довести у везу са испитивањем вештине разумевања прочитаног.

Сва ова питања довешће се, преко мноштва примера задатака, у везу са различитим стратегијама читања, као и са типовима текстова укључених у нове програме наставе и учења, уз истицање важности принципа индивидуализације и диференцијације наставе.

Предавач: Светлана Лакићевић (професор српског језика и књижевности у Основној школи „Јосиф Панчић” у Београду, од 2006. до 2009. наставник у Допунској школи на српском језику у Швајцарској, у Женеви, од 2013. до 2015. године наставник допунске наставе у Француској, у околини Париза)

Тема: Методика наставе: комбиновани рад у допунској школи на српском језику (тематско повезивање наставних јединица за ученике различитог нивоа знања)

Сажетак:
У излагању ће бити речи о томе како се у oрганизацији наставе могу помирити разлике које постоје у знању језика (и код деце истог узраста); како изабрати из задатог Програма текстове/наставне јединице који би били основа за посебне циљеве у оквиру сваке узрасне групе. Ово ће бити показано на примерима из праксе у учионицама Допунске школе на српском језику. Примери ће бити груписани у три целине:

  • Народна песма „Орање Краљевића Марка”
  • Постављамо питања (сналажење у простору, речник везан за кретање)
  • Пијаца (математика на српском језику)

Предавач: Никица Стрижак (виши лектор у Центру за српски језик као страни на Филолошком факултету у Београду)

Тема: Шта (не) чини знање другог језика?
Сажетак:
У овом излагању ће се одговарати на питања: шта чини језичку компетенцију, како се она препознаје и мери, која различита знања учествују у ономе што зовемо знање језика и како се овај концепт различитих компетенција преноси у учионицу у којој се учи српски као други/завичајни/страни језик. Нарочита пажња биће усмерена на питање статуса граматичке правилности и књижевнојезичке норме у настави завичајног језика.

Предавач: Ана Миловановић (ванредни професор Учитељског факултета у Београду
за за наставне предмете Драма и покрет и Луткарска уметност – методички аспект)

Тема: Луткарска ћирилица (луткарска метода у учењу српског језика)
Сажетак:
У излагању ће бити речи о луткарској ћирилици као оригиналном начину усвајања почетне писмености, који је заснован на примени луткарске позоришне уметности у процесу усвајања српског писма, ћирилице.
Садржај предавања:

  • Опис луткарске методе у учењу српског језика.
  • Методичке посебности луткарске методе у учењу читања и писања српског језика.
  • Принципи писања монолога за слово-лутку Луткарске ћирилице (са примером).
  • Обрада лирских дела српске народне књижевности словима Луткарске ћирилице (са примером).
  • Обрада епских дела српске народне књижевности словима Луткарске ћирилице (са примером).
  • Примери слова Луткарске ћирилице.
  • Сценски говор слова-лутке у функцији развоја фонетског слуха за гласове српског језика (са демонстрацијом).

Предавач: доц. др Виолета Кецман (професор српског језика и књижевности у Петој београдској гимназији, доцент за ужу наставну област Медији на Високој школи за комуникације у Београду)
Тема: Имена из страних језика у српском језику – прилагођено писање
Сажетак:
Прилагођавање имена из страних језика српској ортографији често је маргинализовано у методици наставе српског језика. Висока фреквентност грешака у писању страних имена на српском језику код средњошколске и одрасле популације, указује на потребу да се ова област методички преиспита и стави у контекст могућности и интересовања данашњих ученика. У том кључу презентација ће обухватити креативни приступ учењу правила српске транскрипције са енглеског, немачког, француског, руског и италијанског језика. У излагању ће бити представљени различити облици и разноврсне наставне методе у обради основних правила транскрипције из страних језика, промене страних имена по падежима, писања придева изведених од страних имена. Презентација ће обухватити истраживачке задатке, правописне вежбе, подстицајне приче и анегдоте у вези са транскрипцијом, прилагођене културално и лингвистички хетерогеној групи ученика. Изложени методички приступи показаће међупредметну повезаност наставе српског језика са наставом страних језика, књижевности, драмске уметности, математике, историје, географије, технике и технологије, али и повезаност са ваннаставним људским делатностима и занимањима – кулинарством, архитектуром, аутомобилском индустријом, банкарством, производњом парфема, спортом и туризмом.

Разговор са писцем: са Јасминком Петровић, писцем за децу и младе, разговор води проф. др Славко Петаковић (професор на Катедри за Српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету у Београду)
Тема: Рафинирана магија књижевности

Сажетак:
У разговору ће бити размотрене поетичко-стилске одлике стваралаштва Ј. Петровић; осветлиће се у којој мери комуникација писца са читалачком публиком у Србији и иностранству доприноси да аутор и читаоци заједно „расту” и „сазревају”; откриће се у којој мери дидактични и хуморни слојеви могу бити интегративни елементи књижевног дела, прожети у специфичној мери како би дело привукло пажњу читалаца и оплеменило их; разматраће се специфичности процеса преношења књижевног дела у сценарио за филм и позориште.